Женски свет

читалачке публике, идејал пјесникиње, идејал жене.

Тад јој бијаше тек двадесет и друга година. СОтупала је кроз живот натоварена тешким дужностима и озбиљним радом. Бијаше учитељица на селу.

И сама ћерка из народа љубила је народ свом душом. Родила се је у мјестанцету Лоди год.1870. Отац јој умро рано, а мати бијаше радница у предионици, те је малу Аду морала по читаве дане лијепог дјетинства остављати саму код куће самотну и сироту. Ту је даровито то дијете обикло ступати у дубљину саме себе, живити властитом мисли, биљно у живот и његове увјете.

Постала је учитељицом п опет у малом мјестанцету Моно Уаасоп. Имала сиромашну школу пуну ђака, пуну брига. Али ништа није могло да убије чаробну машту њену, која се је дизала нада све у крајине идејала;: ништа није могло да пригњете њен поетички дар у том тјесном кругу, ништа није могло да етисне њену широку и нуну љубави груд.

Привевана уз дужност и биједу своју никад си није могла да приушти птарене забавице и лијепих путовања, никад није могла да: одахне зрабом ширега живота, никад се у истину није могла | попне на висока красна брда, ни да“ наужије красних видокруга; али у Пет чинила је то ипак често, на крилима бујне своје маште прхнула би не једном по лијепом свијету, а описи тога што је гледала и слушала тако су живи, тако шарени и красни у њеним пјесмама да прикивају читаоца уз књигу неодољивом снагом. ___Ко чита те прелијепе Адине пјесме, не

_ може да повјерује, да их је она вадила из

свога срца сједећ у Јадној, мајушној еобици камо ни сунце није могло да пошаље све своје зраке, тек по који снопић ушао би кроз папиром облијепљена окна или

'премалена стакла. Нема У тој собици мо-

дерна намјештаја, тамо у сриједи стоји дрвена скриња пуна књига, јединог блага Аде Негри! Та јој је скриња уједно и софа, тврда додуше, али се ипак на њој добро одмара послије школе.

загледати се 03-'

ЖЕНСКИ СВЕТ.

ПБ Бр. 12.

Њезине су цјесме на туробну жицу. Можда ј је несретно љубила 2 Можда и никад још није љубила 2

Лијепа и дражесна, али како се чини, читава се је снага њезине љубави пролила п разлила у љубав ближњега, у љубав за оне који су тужни и несретни. Ада Негри у својим цјесмама узвелича рад, посао, и за то зове људе да љубе рад, па ће сретни бити. Врло је лијепа“ она њена песма: „А што си урадиог“ У тој је пјесми красна мисао, здрава идеја среће, и дату идеју сви људи прихвате, без сумње, да би срећа царевала свијетом. Ево јој садржаја: Лијепо момче стоји уз љецојку дјевојку и шапуће јој љубав, а она га онда пита, је ли икад погледао у дубљину живота2г Знаш ли шта је патњаг Зплаш ли шта су бриге, борбе, чезнућа за идејалимаг Знаш ли те бесане ноћи, те ноћи без починка а пуне бриге за посао 2 Је ви ли већ зарадио себи и УРИНА си срећу 2

И онда га не љуби и не ће, јер јој он не може да даде одговора на сва та пи тања.

Ада вели, да само посао чува човјека од пада, од гмижења у праху подлости и ниских страсти. Ко љуби рад, ко умије да ради, то је и само то човјек, који не привија колено и не увија чело пред самовољом и силом, већ ноносито гледа борби у лице. Рад је анђео. чувар женин, једини достојни водич на путу живота. Ада Негри сама је прошла ту велику борбу живота,

тај тешки пут, који није свуда био гладав

без оштрих камења и без стрмина, на којима се путничка нога лако може да оклизне. На путу њеног живота стајала је често блиједа сабласт Биједа, али Рад ју вазда подигао од страха и извео на раван пут,

дао јој властит хлеб и самосталап положај.

Сада је учитељица у Милану на учитељичкој школи и предаје литературу. Ту са мајком живи сретно и спот но: Општина града Фиоренце дала јој доживотну плаћу и одузела са леђа товар материјалне бриге. Но већа од свега тога награда је велико почитање, које Ада Негри ужива од свих, који

ју познају.