Женски свет

Кад на душу падне тама, Црна чама,

Сане нада, али нада Окупана у сузама,

Ко кад сунце после буре Покаже се морнарима,

Па, за часак бура тресне Јоште јачим страшшилима ! Ко кад с' мајци болно чедо Бар за часак зарумени, Мајка кликне: „Благо мени!“ Мртво чедо очи еклопи,

А мати се окамени. После тако часовите.

Среће, — горе душа страда, — Еј! Тако је часовита, Чаровита моја нада!

ж Ж ж

И то није било давно

Док сам ја још био мали, Док ме отац, мајка, сеје, Сви на груди привијали! Док на крилу своје нанб, Ја сам слушо приче, бајке, Савијене руке држо

Око врата своје мајке!

0, ал су те слатке приче, Али и њих нема више, Давно прва младост прође, Давно, давно одлетише !

ж ж ж

Ђаково сам, царово сам! Другови ме сви волели, Ковали смо снове нове,

И ти снови одлетели.

Еј! колко смо пута знали Попети ве на врх брега, Шуме, поља, све се бели, Од белила белог снега. На дрвеће пало иње, Страшна ј' она била зима, Ми певамо, та нама је Топло срце у прсима;

Па у крчми код „Ленгера“ Крај бокала и крај чаша Колко пута коло с'висмо,. Око Мите егедаша.

Крчма е' тресе од поцика,

Лети наше коло вито,

ЖЕНСКИ ОВЕТ.

МОЈА НАДА.

Уз нас ћерка крчмарева, Чедо бело, поносито.

Ту ковасме нове снове, Један оно, други ово,

Ту стварасмо веће царство Веће него Душаново !

Ту еневасмо бајне сање, Сање што их полет дала, Ту стварасмо нове дане, . Нове дане-идеала. Каква сила и запрека 2!

Ко нам може на пут статиг2! Радићемо, — младост не ће Тако лако задрхтати !

" Прође и то. — На врх брега

Пуста сада крчма стоји, — Еј! до сад су опустели

Многи, многи нади моји!

=

АЕ Љубио сам, волео сам! Ао, дани, сретни дани; Вече пало, ми седимо Затрљени, раздрагани. У даљину, у будућност Сретни наши нади плове, Ветар пири, да допири Раецветале мирис зове. „Ја сам сретна! А тиг Је ли2 Та шта толко ћутиш браца 2“ Место речћ, на чело јој Саевух јато пољубаца ! — А зад што је! Ново гробље Сред гробова других стоји, У то гробље закопани Опет паше нади моји. Ту је идол мога срца,

Ту је душа душе моје,

Развалине моје цркве, Мога храма туде стоје. —

# - а. За надом ми нада паде; Еј, шта вам ти, Боже, крив 2! „Кути, ћути!“ над ми шашће, „Твој је народ јоште жив!“ И тргох се, заборавих Препаћене своје јаде, Ко да нова срећа сину, С ове моје нове наде ! ДА, дужник сам, дужник тежак, Оном дђгу са Косова,