Женски свет

А. | ЖЕНСКИ СВЕТ

— Многа нада пропала је Али вије Србинова. Та на земљи шта је стално, Ништа, ништа, све се мења, — Оно беху само часи; Краткотрајног искушења. Падом српским верност само Даровар, 1901.

Хтео је да куша Бог, — „Ради, ради! над ми шапће, „Ти ви дужник рода свог ЈИ И радићу, моја надо, Та, све ћу ти опростити, Само сада, у том бар ме Немој, надо, преварити! Чика Јоцо Тецин.

МО АЊА

И реч. живи: живи и изумре, као дрво којем је дошло време те на њему не роди воће, затим му опадне лишће, па и кору збаци те истина остане дрво, али није више живо дрво. Лагано-лагано изумре реч и лагано-лагано опусти и право значење многе карактеристичне црте ; напо· слетку од значења остане само то, штон од живог дрвета: суво мртво дрво.

На таку жалосну судбину доспеле су и ове речи : Мати, Мајко и Најо. Некада се

са пуно поштовања, с пуно осећаја, с пуно љубави изрицале те речи: „драга, моја Мати“, „мила моја Мајко“, „слатка

моја Најо“, доцвије се ладније изрицало само Мати, Мајко, али данас су напослетку свезнајући „господичићи“ и „даме“ те миле, те слатке речи претворили у: _ „Мама“.

Данас се сасвим изопачила она лепа,

мила реч Мати речју Мама. Данас не-

ћемо чути ни у једном дому наше интелигенције да дете другчије ослови Матер осим Мама, Мамице; а отворимо ли врата, у ма којег занатлије свугде Кеш чути где дете виче Маму, а уђемо ли у кућу нашег ратара пи код њи ћемо сад тек у 10. чути да је дете изрекло реч: Нана или Мати. Данас рећи Мати или Мајко а особито код „тосподе“ то је „паорски“, дете чим почне проговарати прва му је реч: „Мама“ томе га Мамица научи да изговори.

__Али зато кад се изговарала реч Мати, онда је она и била „права И Г а не као данас „рубике“ и „луткице“. Реч Мати онда је и била достојна оне која ју је носила, јер онда су биле праве Матере које су се посветиле само својој деци пи свом дому.

Мама! Многе-многе маме изађу ми данас пред очи.

и |

На коју пре да погледимг И гле ево, предамном прве стоје руку за руку: „небрига пи шпорт Мама“. Домазлук, уредност куће, васпитање и бригу око деце, то ни једна не воли. Од сваког озбиљног посла се грозе, али обожавају дембеливање, „трачовање“, соаре-е, јаузнове, бицикл, јахање, лов и карте. Данашња „етикета“ изискује од нас, кад отидемо код кога, па их не нађемо код куће, да оставимо своју посетницу; али кад отидемо у дом ових „небрига и шпорт мама“, то је излишно јер можеш лепо исписати своје име на столу по ком је пала прашина; кад си то свршио, при поласку погледај у кухињу где ћеш видети како чељад газдују и на којима су остављена и сва деца. Дете ако видиш, видећеш га неумивено, неочешљано, незакспчано му одело — јер су му дугмад откинута а нема ко да их ушије, — проговоришли с њиме приметићеш како је неразборито, како простачки говори, јер Мама никад нема времепа е њим да се бави, кад она није код куће дете је с чељадима или на улици, а кад је Мама код куће онда је: „нервозна“ те јој је потребан мир те не може е децом да је.

Срећа је ипак што су још доста ретке таке Маме. Али одкуд опет толико напуштене и рђаво или ни мало васпитане деце 2 Тако мислећи искочи пред мене „ЛуткаМама“. Тако је лепа и мила као каква играчка. Најбољи пријатељ јој је огледало, а најмилија забава Јој је облачење. Код куће само онда није болесна, кад има гостију; на лицу јој се само онда појави румен и веселост кад је у друштву, улици, концерту и балу. Као женска врло је пријатна, али другчија је као Мати. Никад се не може знати кад ће доћи гости у кућу, или кад ће доћи воља мами за