Женски свет
БР. 2. друштвена удружења, те с тога и видимо да се на све стране почињу еснивати разне добротворне, земљорадничке задруге, новчана, трговачка и друга удружења:
ЖЕНСКИ СВЕТ.
1 | |
И у овом погледу као да су први корак. учиниле наше племените Српкиње. Где год живе по неколико стотина родољубивих Српкиња, сву- | где видимо их где се удружују, где почињу да
развијају жив рад, који народу ернском знатне користи доноси. У овим удружењима и задругама скривена је јака, интензивна снага, која ће једном народу када се та удружења развију и разгранају донети још веће и обилније користи, Одушевљење и идеално схватање, нежност и дубина женских осећаја, чисто и још ничим непомућено осећање за народни бољитак јесу битне
карактерне црте наших Добротворних Задруга Српкиња, те у томе и јесте велика снага родо-
љубиве ревности и агилности ових установа. Наш народ има смисла за живот: повесница српска. најбољи је доказ да и живот српског народа почива на свести и народној жилавости: па буђење и јачање и те свести народне ставише себи у задатак племените Српкиње наше, јер у њиховим рукама, као матерама деце наше положена је сва срећа и судбина народна.
Задатак Добротворних Задруга свакоме је |
од нас добро познат. Српкиње се удружују, да и оне учине за човечанство уошште а у првом реду за напредак и онстанак српскога народа, оно што могу. Задатак им је: чинити дела милости телесне и душевне; материјалним потпорама притицати у помоћ убогом и невољном, а е друге стране својим примером и животом послужити за углед свима и свакоме у родољубивом и племенитом раду и неговању и чувању ошштих ерпских народних особина. Задатак узвишен и по живот овостранога Српства веома користан и више евега потребан. У данашњим тешким приликама сви смо упу-
ћени један на другога, јер „брат с братом, руши сваку 'незгоду“; на свима пољима јавнога нам живота потребно је усредсређење снага животних, јер тек удруженим силама моћи ћемо се одржати као народна целина.
ИМ ако нам данашњи дани растројства и муте по нешто поглед, на живот народни не треба ипак да очајавамо, док видимо наше племените Српкиње како се и оне с нама такмаче да унапреде народне интересе. Оне се на радост нашу истичу свугде у јавном и друштвеном животу, као велике брижнице да унапреде женски и мушки подмладак на привредној заради; удружују се у добротворне и просветне задруге, да заједничким силама припомогну, да се просвета у народу нашем прошири, да се сирома-» шном делу нашега народа помогне, да дође до бољег, лакшег и самосталнијег положаја а тим да га очувају на стази моралног и чистог живота; утиру сузу бедну и невољну у свима крајевима, знатно помажу, лече и унапређују живот народни.
И ова задруга радом евојим, који је развила већ и за кратко време свога живота од 5 година угледно место је заузела међу сестрама својима ; досадањи рад и стечени лепи глас нека јој служи за подстрек на даљи истрајни рад, који ће се временом, ако само прилике буду повољне и разгранати и још у већој мери развити, једино
на дику ове задруге а на не малу корист ово-
странога Српетвз.
У то име, данас на дан Ваведења пресвете Богородице у храм Господњи, као на дан креног имева ове задруге када се искупиемо и ми овде, да прославимо своју славу, да свештамо славско
"кољиво, да режемо свечарски колач и да отпо-
јемо тропар у славу креног имена свог, из дубине душе своје затражимо и измолимо од моћне заштитнице своје потпору за даљи озбиљни рад свој на бољитку народном. -
ти
ж Када мине то пролеће бујно,
Кар млађани када се угаси,. Полагано тихо и нечујно Снјежни вео кад покрије власи.
Кад младости пресуши нам врело,
Кад се спусти та суморна зима, |
Мрачним борам да покрије чело,
И следи се срце у грудима.
Кад потамне твоје очи бајне,
Што их сада зорица покрива, Цептиње.
ж
ж Мрак старости када на њих пане
ИМ то небо скрије магла сива.
Мјесто дана кад се спусти тама, Мјесто сунца — мјесечина блједа, Мјесто пјесме, мјесто цвјећа сама, Хладно иње чемера и једа.
0, тад ћемо зоро моја бајна, ЧМитат књиге минулих времена ; Пред зрцалом оних срећних дана Поклонити се сјени успомена!...
_ Ник. Ст. Љубиша.