Женски свет

24.

ЖЕНСКИ СВЕТ

бр. 2.

ПО ВИ ОЕ.

О Богојављењу 1902. год. — (Допте с аута.)

И ако сам и сам противан томе, да се дописима 0 локалним стварима заузимају и повећа места у нашим гласилима, ликом за то, да овај допис, у коме је реч о дабави, коју је приредила Ориска Женска Задруга у Дарувару па нову годину у вече у купалиштном хотелу уђе што опширнији. А за штог Да се види, шта може да учини воља шта одушевљење Срба Даруварчана, којих је једва 15—16 кућа, од којих су прве куће добротвора Исидора Добровића п жене му ЕКрисшине, председнице Женске Задруге, Косте Јовановића такођер до" бротвора и поборника и жене му Персиде, под-

председнице „Кенске Задруге, и нове куће тр-

говца Павла Поповића, тајника Женске Задруге са тђом му Милом и трговца “Теофила Севера са гђом му Анком. Гђе Кристина и Персида (а е њима и скоро придошле Мила и Анка) право рећи чуда стварају и тај њихов рад уздиже гКенску Задругу у Дарувару међу прве наше задруге. Поред других видљивих знакова су иза баве, што их ова задруга цриређује, ове

године баш на нову годину приредила је задруга |

забаву, и то са овим програмом: Прво је држао кратак и поучан говор тајник задруге, трг. П.

Поповић истичући слогу међусобну, верску и на-

родносну. Говор је импровизација у везаном слогу. За тим се ређале тачке с тим, да је де-

кламовало сељачко дете Саво Данојевић, Мо- | литву од Бр. Радичевића, а са особитим симпа-

тијама приказиваху: ученице основних школа Мила Јовановић и Јованка (Поповиб: Стару и

нову годину, речи од Марије Т. Марковић, местне учитељице. Један комад је отевиран на гласо- |

виру у четир руке а свирали су Александер К. Јовановић, универзитетлија бечки и сестра му од тетке Анка Фукс, умиљато и образовано девојче. Било је и једно соло: Растанак од Ј. Маринковића, а певао је трг. помоћник Н. Џешкдовић, на гласовиру га пратио Ал. К. Јовановић.

Црквену песму „Тебе бога хвалим“ и светску

» 0] шумице...“ отпевао је кор певача и пева-

чица, које је за врло кратко време. научио и.

ипак успех постигао споменути омладинац Ал. К. Џовановић, за кога се може рећи гледе србовања у сваком погледу, да је прави татин и мамин син; а тата и мама су у србовању љути, што се давно знаде!

За овим тачкама требало је доћи „Пола

ипак сам овом при“ |

челик

|- вина, пола воде“, но беше за то угодан интермецо. Као прошле године, тако и овеу име учитељеке тиколе пакрачке посетио је забаву проч. Кнежевић са осморицом ђака најбољих певача. Пре но што ће да се прикаже позоришно парче, вамолише да и ђаци отпевају бар једну. ИМ отпеваше ђаци: „Тари бари“, а за тим „Бачко коло“ од Јовимовића. И за једном и другом пеаплаузу не беше краја, а многобројна публика нашег и страног елемента дадоше признање ђацима учитељске школе таково, само може послужити читавом заводу на понос и дику. да час, а ево приказивача познате шаљиве игре ТриФковићеве „Пола вина, пола воде“. Ту ву четир особе, и то Марија Летровићка удовица; Софка, њена собарица; „Лаза Поповићи слуга му Јован. Мару је играла гђа Анка Оевер, млада српска жена и новакиња грађанка таковом окретношћу, да јој се може рећи заједно са тђицом Лидијом Нештвинац (Софком), да им игра није дилетантизам, већ права вештина. Добро се ботме држала и мука страна: Теофил Север (у улози Лазе) и Пера Аиферовић (у улози Јована). Приказивачи ове шаљиве игре заслужише похвалу и признање, евала им! Но не могу, а да не споменем ову чињеницу: да су Трифковићева комађа за нашу публику увек сувремена и добро дошла. Публика, их радо, гледа, јер су поред лепе технике и популарна. Ово признају и странци, којих је на овој српској забави врло много било. То биш и јесте главно, шлио дичи шаку Срба у Дарувару, да су кадри да на своје забаве привуку многобројну и одличну страну публику с једне стране, а с друге и леш број ратара ч ратаркиња, који у свом народном руву долазе те ц тиме дају забави сраски карактер. Даруварски спахија Алојз пл. Тикеци са лепом епахиницом и многобројном пратњом евојом, гоетима са страве, изразише се најпохвалније о забави, што је част и слава Задрузи Женској. Забавни део је отпочет: колом, а игру је отворио проф. Кнежевић са подпредседницом Задруге и духом и телом, кршном Српкињом Персидом К. Јовановића. Други део је трајао у најбољем | расположају до бела дана, а сваки је понео са | забаве најбољу успомену и полазећи кликнуо: | да живе честите Српкиње у Дарувару! Мало их | је, а су на речи и на делу — праве српске жене! Евала им, и благо оном и чије су!

смом

како