Женски свет

Бр. 5.

родном, са бар најпотребнијим знањем о здрављу, васпитању, моралу и т. д., а треба да има међу њима и приповедака поучне садржине као и свију дела наших знатнијих књижевника. Где има књижница, треба ове предати у управу једном мушком и једној женској, који имају времена и којима ово не ће бити на терету, и онда да се бар један дан седмично одреди за мушке, а посебно један дан кад ће женске моћи узимати књиге на читање. За ширење просвете од важности је и то, да се употреби свака, прилика, кад народ слави којег великог сина свога или какав знаменитији догађај из своје прошлости, те да се у таким приликама и најшири женски слојеви дубље заталавају интересовањем за наше велике људе и свеопће народне догађаје; да им се говори о проеветним друштвима. нашим „Матици“, ерп. нар. позоришту и т. д., те да се буди у њима љубав према истима и тежња к помагању ових, па на послетку изазива и сама помоћ. Тако ће сеи тим Српкињама ширити умни круг, а такође будиће се у њима и народни понос, што само од себе долази иза познавања заелужних људи, знаменитијих догађаја и установа народних.

О утецању у васпитно-моралном правцу говорио сам већ мало час, тамо, где сам говорио о ширењу књига ове садржине и о настојању, да се те књиге збиља и читају. Али и осим читања треба и живом речју учити матере како треба да васпитавају своју децу за живот, да од њих буду ваљани синови и кћери и чланови народа свога. Хришћанске и у ошће моралне и грађанске врлине, а узгред опет мане, слабости и опачипе толико су позната грађа свакој просвећенијој Српкињи, да просто није потребно о овоме опширније говорити. Дакле свака зна шта ту треба хвалити и ширити, шта пак сузбијати. Међутим домаће васпитање већи у многим т. зв. бољим, а тек у мањим нашим кућама, толико још треба поправљања, да ће свака просвећенија Српкиња учинити заиста лепу задужбину себи, ако се спусти да ово поље обделава. Кад кажем још, да су многа пропаст и многи неморал потекли из лошег домаћег васпитања, онда ће се видети, да ће се са поправљањем васпитања и морала у кући искоренити и многе погрешке и изгреди и последице ових у животу. Шириће се љубав и братством узајамно испомагање и поштовање један другога, а сузбијаће се раскош, свађа, парничење и много друго зло, које нас је упропастило п упропалићује. Тим путем упознале би се и женске из најширих слојева народних и

ЖЕНСКИ СВЕТ.

69.

са племенитом задаћом наших врсних добротворних женских задруга, које тако племенито и на делу засведочавају врлину милосрђа. Можда би и из ових слојева пали по неки новчићи на ове цељи, а ти, већ-само се каже, како би били благословени ! Та то је баш врхунац милосрђа, кад човек дајући другима од себе одузима.

Сад пак да видимо шта би могле Срикиње урадити на привредном пољу. Ово поље остало ми је на послетку, али је ово за то скоро најважније поље. У сиротињи већином пропада и морал и здравље, губи се љубав и према просвети народној и према свему, рађа се незадовољство према свету и много зло и порок. За то

радити на привредном пољу у народу значи ра-

дити занај јачу основу народног напретка и на моралном, проеветном и здравственом пољу. Рад мушких на овом пољу ударио је оснивањем земљорадничких задруга, којих има преко стотину, и давањем деце на занате и трговину, — до сад их је дато већ преко 1500—, баш знатно дубоку бразду у нашем народну животу ; али све

је то мало за цео народ. Кренуле су се јединице,

највише десетице, а тисуће још стоје тамо где су. А нарочито женска страна етоји по готову поспана или недоумна шта ћеи камо ће. И тек колико њих ту живе у свакој оскудици, беди, крајњој спротињи — и „што ће себи, што ли ће СОријему“, т. ј. народу. ;

Те слојеве треба покренути на привредни рад и ето најзахвалнијег поља просвећенијим Српкињама, |

А како рво опћим обавештавањем и упу-

ћивањем а упоред са тим учењем и привикива-'

њем к раду. Гдег Свугде: у кући, у животу. Поља за овај рад. толико има, да би му тешко било рачуна ухватити. За то ћу ја споменути само оно што је најглавније.

Утецај треба да иде прво од самога дома, на. име, да се упућују Српкиње како ће добро управљати и газдовати у својој кући, да им ова буде напредна и пуна сваког изобиља. Састанци ради саветовања о томе могли би веома много помоћи ненекуснима. Па упућивање у кувању, колико би тек то било од помоћи и са гледалишта, задовољетва у кући, а и са гледалишта народног здравља, кад се зна, како смо и у овој вештини влаби и заостали. ·

Осим куће требало би и женске организовати у различна удружења. Од тих ћу епом' оти само нека, која би се врло ласено дала, из Тако на пр. од оних које се занатским