Женски свет

68. ЖЕНСКИ СВЕТ. | Бр. Б.

дане народне него мушки, треба загрејати мишљу о препорођају и спасу народном и крепути на рад и онда ће се тек видети, шта ће овако еложна оба пола моћи за. најкраће време учинити

Али ко да узме овај посао на себег То спада у првом реду у задаћу нашим просвећенијим Српкињама, нашој женској интелигенцији народној. Проевећеније Српкиње треба да ву при руци народу радом на овом пољу. Њихова заузимљивост, њихова одушевљена спуштања и у најдубље слојеве наших Српкиња треба да покрену ове путем бољег и породичног и опћег живота народног. Ето, то буђење и преображавење нашег женскиња еве до најнижих слојева, то је тај задатак наше женске интелигенције, о којем хоћу овом приликом да говорим. Задатак, истина, врло тежак, али тим часнији и светлији! Наш је народ. рекао: „Не стоји кућа на земљи него на жени“, те по томе су ваљане жене највеће б6отатство једнога народа. И трудити се, те овако неупропашћиво богатство народу дати — има ти лепше и веће задаће 2. 7

У којем правцу и како пак треба наша женска интелигенција да врши ову задаћу у народу, о томе би се дало веома много говорити. Но због одмерености времена ја ћу се ограничити само на оно што је, најглавније.

Наша женска, интелигенција треба у првом реду да је сама истински узор свију оних врлина и добрих страна, које јој спадају у дужност, да их у народу шири: узор скромности, штедљивости, морала, интересовања за народни свестрани напредак и жртвовање за исти; узор у раду око васпитања деце у народну и разумну правцу и т д. Пример је најбоље и нај јаче васнитно средство и добар савет само уз добар пример има своје праве снаге У овакидашњем животу често виђамо баш наопачких слика споме нутим врлинама. Домаће васпитање већ код деце од 8—10 година — да и не споменемо ону од 12—15 година — испиње се у врхунац непослушности и неког самосвееног охољења, које од старијих ишчекује клањање и поздрављање. Умерена штедљивост је често предмет подемеху, а место ове шири се живот на велико, право распикућетво, иза чега настаје крајња несређеност у материјалним приликама, па онда оскудица, невоља и беда. Што је наше, народно, све је мало, незначајно: књига, књижевници, уметност и т. д. На ерећу, ово ву изузеци у нашем јавном животу, али здрава струја од наше женске интелигенције била би у стању, да сузбије и ове

лоше појаве, а врлине у породичну и јавну животу да на видик истакне, те да се већма види, које је прави пут.

Кад би ова здравија струја већма искочила на површину, него она неповољна, такој струји би лако било продирати и у сам народ, међу мање обавештене женске слојеве и већ самим · примером вршити и тамо потребни преображај. на боље, А кад би се са примером спојио и савет и рад наше женске интелигенције у том правцу, онда би тек наше просвећеније Српкиње потпуно достојно испуниле свој задатак у на роду.

Сад пак да видимо, шта би могле Српкиње учинити у овом правцу јавнога рада.

_ Оне би могле утецати на свеукупно народно женскиње : 1.) у здраветвеном, 2.) у просветном, 8.) у васпитном и моралном и 4.) у имовном погледу. :

Утецање у здравственом погледу један је од највећих задатака за све пријатеље народне, а навластито за образоване Српкиње. Рђаво храњење многих матера већ и на саму децу удара

често неумитну последицу опасне малокрвности ; у ;

рђаво неговање деце и непажња матера коси нам из године у годину толику невину дечицу, да се, тако рећи, не може ухватити број оним многим дечјим гробовима по ерпским гробљима: многе наше девојке у коси делом због рђавог храњења, делом због не баш здравих станова — а има и других узрока — како су бледе и заостале у телесном развитку своме, а како баш несаразмерно према умирању у том добу у другим народима мноте у најлешшем добу морају у црну земљу; неветрење и нечистоћа у по неким становима и_ у ошће неразумевање и најпотребнијег знања о здрављу и важности његовој довело је наш народ дотле, да знатно заостаје иза средњег степена умножавања других народа. Ето, у свему овом и још у многим другим здраветвеним недостатцима, утецати, није ли то племенит задатаке —

__У просветном правцу могле ба просвећеније

Срикиње утецати на женеке чланове народа на:

шшега већ из основе: да им омиле школу, просвету у опће и навластито читање. Све боље и разумљиво писане књиге требало би било путем продавања, било пак распоклањањем“ у што већем броју ширити и онда се старати око тога, да се те књиге и читају и разумеју. Те књиге би требало да упознају и те слојеве са најбољим натим народним умотворинама, са историјом на-