Женски свет

108.

врло искусан и на гласу са “свога знања и вештине. Млада мајка одма га позва да прегледа, њено нежно дете, које се баш у то доба. разболело доста опасно, и он је избави од очигледне смрти, Па како га је увек дочекивала као неког спаситеља, а он њу сваки дан виђао гао лепу жену, и нежну мајку, није чудо да су се једно у друго загледали, па озбиљно и заволели. И кад он запроси њену руку, она му је од срца радо и даде. И баш на неколико дама. пред њихово венчање Зорица се осећала нешто слаба те је своју мајку на ново бацила у бригу.

Док се Милица у салону са доктором разговарала, дотле је Зорица е дела са Марином у другој соби. Свака се забављала својим послом

дорана је личила сасвим на евоју мајку, имала је очи дивне, плаве као небо. са дугим смеђим трепавицама. Фини нос, мала румена уста, а зуби као два низа бисера. Лице бело, а образи румени као ружа. Била је сушта материна слика. Само што Зорана беше превећ нежног здравља. Зато је мати не смеде ни науком обтерећавати, еве јој је остављала на вољу кад може, и кад хоће да учи. |

_ Седеле ву њи две једна према другој, изгледале су као да су се обе задубиле у своје послове. Зорана у своју књигу, а Марина у свој вез.

Наједанпут Зорана прекиде читање, уздану,

и убриса сузе, па неким болним гласом повика. |

— Ох ала је то жалосно! — Шта тог — Запита Марина расејано. Ово што си ми дала да читам. Слушај само тетка, да ти ово прочитам: „Болна Ема повика очај вим гласом: Ох спасите ме, зар у мојој шеснајстој години да умрем, та живот је тако леп. Па и мени се мили да живим, да гледам ово сунце што тако депо сија, овај. диван Божији дан — дан — Ох не могу да читам сузе ме гуше. Је ли да је то "жалосно 2 = Да, то је врло жалосно, одговори Марина суморним гласом: Али боље је за њу што ће умрети, кад је сиротица без. родитеља и без "" имања, шта ће јој и живот! Ох тетка како то говориш, зар ако није „богата треба да умрег И ако нема родитеља, зар нема никога ко је воли 2 Ето ја је прва волим.

Па ми је -- тако жао да једва могу да читам.

Ова ме је прича сасвим растужила..

=— Па немој је читати кад ти је тако жао. Твоја. ће ме мама можда за то и корети што сам ти дала да то читаш, и

прозрачно |

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 4. — Знаш ли тетка шта ми је пало на памет читајући ову причу. = Шта тог полугласно рече: — Све ми се чини тетка, да ћу ијау мојој шеснајстој години умрети. Али молим те

Зорана јој се приближи па

немој да то кажеш мојој мами, она би се веома

ожалостпла.

— Лудо једна, какве су то мисли. Небој се тебе лечи најискуснији лекар, који ће до скора бити твој драги отац.

— Мој драги отаца — Зашита изненађено девојче. Па зар ти не знаш да се твоја мама удаје

"за доктора Ђорђаг — запита је Марина па

косним смешењем. | Нисам знала да се мама, удаје. Па за што ми она то сама није казала 2

— Па-валда се бојала, да ће те ожалостити

— Ожалостити2г! — Тек сад Зорани пројури мисао кроз главу, па зашто се мама удаје кад мисли да ће је ожалоститиг Марина. ју је посматрала лукавим смешењем, па. рече:

Ти си се ожаловтила вирото дете, да сам знала да ти мама није казала, не би ти ни ја ништа говорила. А зар ти не волиш доктора 2

— Ја га волим, он је добар, али нисам знала даће ес моја мама удати за њега. — Па. онда сасвим брзо и наивно рече: — Џа зашто он баш моју маму узима за жену. Могао се и тобом оженити тетка! Марипа сва поцрвеви, усне | јој задрхташе па горким осмејком рече:

— Е моја драга, али ја нисам богата као твоја мама. Зорана увређено узвикну:

Ох то је гадно! ако он моју маму узима _ само за то што је богата ! и ја ћу маму пи- | тати. А сад молим те тетка пемој ми ништа више говорити. Ти ме увек ожалостиш. За тим окрете се од Марине да би сакрила сузе. — Марина је погледа злобно, па продужи свој вез.

Обе су ћутале, кад уђе Милица у собу. Ми-

· лица приђе Зорани па кад опази да су јој очи“

пуне суза, запита је поплашено:; =— Шта ти је чедо моје, зашто плачеш 2 — Ах ова јежњига тако жалосна, спрота Ема! — Милица погледа у књигу, па кад прочита оно

"место што Зорану тако ожалости, она узе књигу

и запита је: ___ А ко ти је дао ту МА да читаш 2 Марина брзо рече:

— Ја сам јој дала, па шта је с тим