Женски свет

ЖЕНСКИ СВЕТ.

109.

Како си јој могла дати да чита. тако што, што ће је ожалостити. Њој треба дати што весело, што ће је насмејати, је ли чедо моје 2

— Та ја вам никада ништа не умем учинити по вољи, — одговори Марина ердито и изађе из собе. Милицу није изненадило Маринино понашање, навикла се већ на њене ћуди. Она се окрете Зорани па рече: _

Дете моје, ја сам ти већ казала да само оно читаш што ти ја донесем. А где ти је она књига што ти је доктор дао, зар си је већ прочитала2г — Зорана се мало збуни, па рече:

Нисам мама, Опрости; али тетка Марина ми рече да та књига није ни мало занимљива, па је нисам ни читала. ;

— Тако! — Зачуди се Милица, па рече.

— Тетка Марина нема право што тако ми-

сли, та је књига врло лепа, и уверена сам даће ти се допасти кад је прочиташ. Зорана погледа

матер својим бистрим очима па је запита;

— Је ли слатка НОЛ мајчице, је ли тајдо.

ктор добар човек 2 ПН ве паненади нато питање, па рече:

— Па зар ти ниси и сама до сада видела да је он добар А зашто ме то питаш дете моје 2

Ја знам мама, да је он добар, али тетка

Марина, тако ружно говори о њему! — Милица

се увређено трже па запита:

– „А шта то тетка, Марина може о ЊЕМУ ружно товорити 2. 5

— Казаћу ти еве, само те молим да се не врдит што ћу те нешто запитати.

— Говори дете моје.

Је ли истина мама да се ти удајеш за доктора 2 УПИЈА порумени па после мале почивке рече: У

— Јесте чедо моје, истина је! — Зар ти то није по вољи 2

0 мајчице моја, мени је све по вољи што ти чиниш, само ми је жао што си тату заборавила. 25 с

— Не чедо моје, нисам ја тату заборавила

његова успомена у теби живи. И по томе можеш мислити колико ми је та успомена драга, Али дете моје, видиш ја као слаба жена, морам о

свему да водим бригу, за све да одговарам, а то

није лако, шта више то ми је врло и тешко, то ву мушки послови, и ја не могу на све стране доспети. Доктор је добар, поштен човек изврстан лекар. Он те је чедо моје пре године дана кад си боловала избавио од извесне смрти. И ја сам му за то обвезана целог мог живота. Он је

делио са мном жалост и страх док си боловала, сад дели са мном радост што си оздравила. Па зар тај човек није достојан наше љубави, и поштовања 2 у

= О јесте мама, зацело, али мене само једно мучи.

— Шта то дете моје 2

Би ли он тебе узео за жену да си сирота, да немаш имања“ — Милица се зачуди од куд да је дете тако што пита, па одговори.

— Одкуда ти паде на памет тако питање 2

— Тетка Марина ми рече: да оп тебе узима вамо за то што си богата. А ја мислим драга мама да би то- било 0А њега гадно! Ето то ме је ожалостило.

— Тетка Марина. нема друга посла, него да ти којекаквим лудоријама пуни главу. Не дете моје, доктор је и сам имућан, има доста лепо имање. И чим се венчамо отићи ћемо у његов летњиковац где ћемо лепо провести, где ћеш се ти на оном свежем ваздуху сасвим опоравити. Дакле ето видиш зашто би он мене узимао за љубав мога имања, кад ће то имање само твоје бити, па шта се бојиш 2

— 0 мајчице не бојим се ја ради имања, ти си моје све благо што имам. Па бих хтела дате. сваки воли ради тебе саме а не твоје имање.

| О дете, ти ви и сувише паметна за твоје године — рече брижно Милица, загрли је и пољуби, па настави: — Умири се дете моје, и буди уверена да је он добар и племенит човек који нас воли и поштује. Али једно те молим дете моје

да се с тетком Марином не упушташ у такове разговоре. Она је добра, алпето видиш и сама, да

има врло рђавунавику да за сваким ружно говори.

-=- Милица беше огорчена на Марину, врло ју је увредило што она њено дете буни против доктора. Она се побоја да ће Марина, и доцније кад се буде венчала са доктором, правити сметње, и пунити детету главу којекаквим илеткама. Само да има Марина куд да се склони, она би јој драговољно дала издржавање. Али “овако би изгледало као да је гоне. Па за то науми Милица

"да се в њоме озбиљно поразговара, па да јеи

опомене да не чини то више. И док је Милица све то говорила Марина се заплака, проклињаше своју судбину што је осуђена да од туђе ми-

·"лости живи, и што је сваком на терету. Па нај-

после увераваше Милицу, да није тако зло мислила као што је дете сватило, Милица као што беше милостива срца, брзо се одобровољи према, Марини, те на крају крајева и помирише се,