Женски свет

110,

· Марина, је била од природе завидљива а на

њену несрећу и она је тајно волела доктора, и кад виде да се он жени Милицом, постаде још

и љубоморна. Она је крила своју љубав према доктору до на дну душе своје, и пре би умрла но што би и једним погледом одала. Џа овај сукоб који имађаше е Милицом још је више огорчи. Она је мрзила и Милицу и дете, па и доктора.

Па ако се е Милицом привидно и помирила ипак се у души закуне, да ће им живот сваком приликом огорчавати. Али је притом брижно прикривала своју мржњу.

ж Е ж

Прошла је година дана како се Милица вен-

чала са доктором, ни једног тренутка њихова љубав не беше помућена. Доктор је волео своју жену, дорану је пазио као своје рођено дете, па ипак не могаше је за себе придобити. Она се

непрестано туђила од њега, Често га не хтеде ни

послушати кад би је он као лекар посаветовао. Све је то трпео, а нехтеде Милици да каже, да је не би тим ожалостио. Особито му „тешко беше кад је видео како злобно погледа свога малог брата који се тек родио. Зорана се само пред матером усиљавала да се покаже љубазна, а чим матере не беше ту, ни мало се није обзирала

хоће ли свога очуха вређати својим понашањем.

Ђорђе никако није могао погодити од куд до-

лази та њена мржња. Та и самаје Марина пред

доктором често укорава због њеног немилог по_ нашања према доктору, Џа ипак свему је била крива Марина. Она је сад променила тактику,

више није говорила зло о доктору шта више

хвалила га је, говорила, је често Зорани како је он добар и племенит човек, па како га Милица "воли говорећи јој: -

Каб јела витка стаса, Танка струка око паса, Има очи к'о звездица, И румено, бајно лице,

· Коса. јој је као свила, Њојзи није равна вила.

Зуби су јој, бог и вера,

Као ниска од бисера;

Кад се смеје чок ђулија Као зора да засија;

Ватра сева у очима,

Кад погледа — стреља њима.

————————=и—————————

ЖЕНСКИ СВЕТ.

веће Ови мамина љубав.

мрзила ту тетку,

Бр Де

— "Да дете моје ти треба да се на то навикнеш да ти ниви више једина која испуњава материно срце. Њена је љубав сад подељена. — Али дорану је то болело и није се никако могла навикнути да буде потиснута у материну срцу тек на друтом месту, кад је знала да је она била материна једина љубав То је вређало

њену болешљиву природу. Али то не хтеде ни

Марини признати. А кад још дође и мали син на. свет, Марина јој опет рече бојагида је обрадује.

Е Зорана, сад имаш и брата, мора да се ти радујеш. Видиш дете моје, он је сад прави наследник! Зорана одговори доста, немарно:

Марим ја за наследство. Мени је нај-

х

— Али та је љубав подељена сад на вас троје. Ти си сад на трећем месту, душице моја. А најмлађе дете увек се највише и воли. — Ох како су те њене слатке речи падале на Зора- | нину младу душу, као кап отрова који је уни-. штавао њено и онако слабачко здравље. Она је | па ипак је мислила да она истину говори. А особито кад је видела како

_ мати љуби и грли то дете, како лебди над њим, „у њој се породи завист,

па и ужасна мржња. Више пута хтеде повикати. )

— Ох мајчице ти ме не волиш више као што си ме волела! — Али.се ипак уздржала те би се у својој соби горко исплакала. Га би помислила: За што се мама удала, како би њи две мирно живеле једна поред друге. Или кад се већ удала, за што је та тетка ту која јој непрестано дошаптава речи које је боду у ерце као ножеви. Да ње нема она на све то неби ни мислила, па би бар мирна била.

(Свршиће се).

ХАРЕМНА.

Кад се шеће — к'о краљица; Блиста миље њена лица;

Па каква је љупка, дивна! На руди јој сија гривна,

Од сувога чиста злата,

А она је умиљата.

Ама на што сјај, дивота, Нашто њојзи сва лепота, Кад Зајиду љубав мори, Хоће срце да изгори 2 Љубав плане, па је дражи, Њено срце ашик тражи. Јан. Николић.