Женски свет
102. нашем новијега датума, слабо ће нас син 6богата трговца под њима поздравити. Имамо доста господе можда из сталежа, али јавних раденика на општем добру мало, а мало и таких, који би рад очева својих настављали и проширивали, па бар тиме посредно народу своме користили, што мука наша не би пунила туђе џепове. Па, где ву они и где је сва наша имућнија интелигенција 2 Онамо их нема, јер је данас мучно и тешко провлављати се, а они се мучити нису научили, па тек не ће очеве муке настављати, кад се има откуд и рахат живети. Е то рахат живовање, то готованство без продуктивна рада, то је главни узрок свима нашим жалостима, о којима смо слушали овде. Са тога се у нас у другом колену већ морално изумире. Деца нај-
бољих , родитеља, најгори су готовољуди код нас.
Али док је то овде код нас тако, тамохвала Богу — у оној жалосној Босни није још тако,
Данас су можда три најпознатија имена у нашим књижевним листовима три Херцеговца : Алекса Шантић, Јовап Дучић и Светозар -Ћоровић. Сва тројица су они трговачки синови и за првога и последњег бар може се рећи да би могли рахатовати | довоље, да им је рахатлук на срцу. Али не, баш они су обадвојица ено и настављачи занимања очева својих — трговци су и чувени, вредни раденици на најидеалнијем пољу, на лепој књижевности и појезији српској. А од Дучића сви наши књижевни Форуми очекују да ће бити велик српски песник, каквога можда нисмо још имали, јер он је уз признат већ дар му нагао само ради књижевнога образовања у Париз на науке, а тога у нас бар није много, а није га ни до сад било.
_ Сви они су скромно почели писати за своју најближу околину, за још готово неписмене земљаке своје, али ко ради, Бог не брани данас цм је име чувено по целоме Српетву.
Ћоровић је издао већ приличан број књига, а наћи ћете његових цртица у свима књижевним листовима нашим. Он је почео такођер песмом, али је сада махом приповедач, дакле епски песник, те бар по предмету и приказу свога
песништва задире у прошлост, црта досадашњи |
живот својих крајева. А мада немилостиво строги критичар Шантићев, Богдан Поповић у београдском „Књижевном Гласнику“ каже онако ласкаво „наш Дучић“, али и: „који ако настави како је почео иде правце томе да буде велики песник“ и мада је и овај издао већ прву књигу својих песама, по речима његова опет критичарају
5
ЖЕНСКИ СВЕТ.
БР 4.
„Бранкову Колу“: „Оваке каке су, Пјесме (Дучићеве) су више лијепо обећање него умјетничка, готова дјела“. — Дучић припада дакле не нама
садањума него будућем деценију или бар го-
динама. „Наш“ је сад Шантић од њих тројице. Он захваћа из садашњости и своје и нашеи као лиричар дели своје песничке осећаје са савременицима, својима.
Па делом стога, а делом што је то најочитији пример, да ни најстрожија критика не може да збрише оно, што ваља, па ма како немилостиво да шиба и по правим а можда мало претерујући и то увеличаним манама песниковим, пред зрелим плодовима песничке душе мора се и она поклонити — зато ми је намера да вам у најодабранијим производима, му прикажем тога симпатичнога песника.
Пре тога пак још неколико речи о самој личности песниковој, а слике му ево у „Босанској Вили (1895. год.)
Алекса Шантић је Херцеговац — Мостарац. Родио се 27. маја 1868. Сад ће бити дакле тридесет и четири године. Отац му је био имућан трговац, па је и он то. Све му је школовање три разреда основне школе у Мостару и пошао је био у трговачку школу у Љубљани, али због болешљивости напустио ју и отишао у Трет ујаку у трговину, откуда је набрзо вратио се оцу у Мостар и ступио у радњу. Е
Стихове је писао радо још као дечко, али прва песма му изађе у „Голубу“. тек. 1881. а по томе је писао песме по свима дечјим и књижевним листовима, махом родољубиве. Те песме су му другови издали у засебној књижици и она наша стара доброћудна критика их је са пуно хвала дочекала. Затим је писао и љубавне и родољубиве песме, на и приповечице, а огледао се је п у компоновању, у музици.
Лањске године пак изађе ево ова "друга књига скупљених му песама. Ове је тако прорешетао професор Велике Школе, Богдан Поповић у београдском „Књижевном Гласнику“, како можда ни Љуба Недић није ниједнога од наших песника ни старих ни новијих. Па ипак је и по њему и по другима Шантић у добрим | својим производима данас наш најбољи млађи писац љубавних и родољубивих песама. Обухватио је дакле два најважнија одељка лирскога, песништва.
Прво да вам га прикажем као љубавног песника. Он вам је ту идеалиста по садржини при свој реалности његова приказа.