Женски свет

ЖЕНСКИ СВЕТ. 123.

Бр. 8 колико ви морала трпети и патити, а мени се | дете против мога мужа, па чак и против оног

ниси хтела поверити. Од сада немој ништа крити

од своје матере, а према моме мужу буди по-.

верљивија. Немој га више вређати, није он такав као што ти га је та несретница описала. Он има племениту и узвишену душу. То веруј својој матери.

Милица је била до крајности огорчена на толику нискост Маринину. Више није могла из-

држати. Оде право у Маринину собу, па јој рече.

врло узбуђеним гласом: р

— Ти ћеши сама увидети, ] Марина, да после

онога што, си моме детету говорила и дражила против мога једно под једним кровом.

_—" Марина подиже гордо главу, погледа јој право у очи, па је заједљиво запита:

А шта је то, каквом сам злобом ја на-

градила твоју тако велику љубав 2

— Знаш ти врло добро. Моме детету опизала си мога мужа као највећег злотвора. Шта, ти је он учинио, и шта смо ти обоје учинили да нас тако вређаш 2

— Шта сте ми учинили 2! Ох морала би се грохотом насмејати кад би само могла. Слушај да,

ти кажем шта су ми толики њи учинили. Остала |

сам рано сироче без родитеља.

— Па и сама сам рано изгубила своје родитеље — упаде јој Милица у реч.

— Да, знам да су и теби рано помрли ро-

дитељи. Али си остала у богатству, за тебе се

сваки радо заузимао и бринуо. А ја, ја сам била свакоме само на терету. Тебе дадоше у први завод где су ве само богаташке кћери васпитавалв, а мене дадоше у еиротински, а однегована сам код мојих родитеља исто тако њежно као и ти што ви. Тебе удадоше за богатог и одличног човека. А мене хтедоше натурити на врат неком сметењаку, само даим се е врата скинем. И кад им рекох да ћу пре «кочити у воду да се удавим, него што ћу поћи за тог човека, онда сам им постала · Кад је моја ујна изгубила своју јединицу, рече јој мој стриц, код ког сам била: Па ето узмите Марину да. нисте сами, она ће вас тешити. А то рече само зато да ме и он скине с врата. Таман се она мало утеши, умре твој муж, дај опет Марину да теши ојађену удовицу и онда сам ти добра била. А сад кад се удовица утешила и наново преудала, сад сам јој на досади.

— Ти се вараш Марина, мени ти не би никада била на досади. Али си ти бунила моје

„тајно зло“

мужа, не можемо дуже живети за

тледаше,

невипог детета, то ти не могу опростити што ви јој срце тровала злобом.

— Ах ја сам јој тровала срце злобом 2 А штаћу ја да кажем Ви сте мени убили душу, ишчупали срце, отровали живот! Па шта би још хтели 2! Да вас валда за све то благосиљам # Милица је погледа зачуђено, па рече:

— Шта говориш Марина, јеси ли ти при себиг Од куд сам ти ја ишчупала ерпе и отрдвала душу ! Каква су то загонетна, пребацивања 2 ! — Марина се трже, као да и сама виде да је далеко пошла, па рече хладно:

Велим да сте ми еви скупа зло чинили док ми нисте разорили цео живот.

— Ја се могу мирном савешћу заклети да ти нисам учинила никакво зло! — Марини севнуше очи, усне јој задрхташе од љутине, већ хтеде рећи: „Ти си баш која си ми највеће зло учинила |“ Али се трже, понос јој не допусти да призна да је и она доктора волела, па да га можда још и сад воли, не, пре би умрла него што би јој то признала. Она је само подругљиво па рече горким осмејком :

— Да имам твоје имање Милице, била би исто тако сретна као и ти. Немој мислити да си ту срећу заслужила својом врлином, без богатства неопажају се та својства, која жену красе, а новац Заглади многе њене недостатке. — Милица потресена, па и увређена рече:

— Ти си ужасна, Марина, ја те до сада нисам познавала. Сад тек видим какво имаш ерце. ___ 0 кадоби ти мене заиста познавала и видила шта се у мом јадном срцу абива, ти би се зачудила, а можда би ме и презирала да сам и толико могла код вас остати. Али боље што не знаш, мирније ћеш уживати своје дане, ја вам нећу више досађивати, нити вав узнемиривати

у вашем еретном животу. — Милица наједанпут

побледи, као муња прође јој кроз главу мисао; а да и она не воли доктора 2 Па еве то што је детету говорила чинила је само за то да им огорча живот. Марина је разумела њене мисли, приближи јој се са свим близу, погледа јој право у очи, па рече горким осмејком ударајући гласом на сваку реч:

Чувај се Милице оног, ком си ес поверила заједно са твојим богатством да те једног дана не уједе за срце!

Милица се трже, нешто је штрецну кроз срце, али јој не рече ништа. Погледа је само са неким сажалењем, и изађе из собе.