Женски свет

126. ЖЕНСКИ СВЕТ.

стави: Чим се моја пасторка разболела, позвао сам одма моје колеге који су је лечили од почетка њене болести па до краја.

— Јесте ли прегледали њихове рецепте 2

— Јесам. Ни један рецепт није однет у апотеку, да га ја нисам прочитао. Али не из какве сумње, но једино да видим шта су јој преписивали. () не господине, они су је савесно лечили. Али њој није било лека.

— Ко јој је давао лекове 2

— Њена мајка, која се није одмицала од њене постеље. |

—- Пардон, заборавих вас питати, од чега је умрла ваша пасторка 2 ___— Од туберкуле, насљедне болести.

— Да да сад се сећам да је и њен отац умро од те болести. – После мале почивке за-

_ пита га управник.

—- Па сад господине шта мислите о свему овоме — — —

— Мислим господине то што и ви. Гроб се мора отворити да „лекарска комисија прегледа покојницу. Другог изласка нема.

— То је истина, као што смо ми добили ова подла писма без потписа, тако могу и други добити. Па боље тој пакленој хијени једним ударцем одсећи главу, него је пустити да евојим отровним језиком шири и даље подле плетке.

— Ја молим да се то што скорије учини. Ако би се могло већ сутра, јер ја не могу живети у овој страшној неизвесности.

– Будите без бриге, ја ћу одма наредити

да се то учини што пре. — Ја сам уверен да и моје колеге желе да |

се што пре дође до истине, јер врло је могуће да су и они добили такова писма.

Доктор кад се вратио кући затворио се у своју собу за рад, и заповедио да га нико не узнемирује. Бадава га је жена молила и пре-

_ клињала, он је не хтеде пустити. Целу ноћ про-

веде будан. Обузеше га страховите мисли од којих се није никако могао опростити. Ако је дете запста отровано, на кога ће пасти тај страшни злочин, до на њега. А он чиме би се, и како би се могао оправдати 2 Кад ево прва његова жена посумља у њега, што га је највише и потресло па како да не посумњају осталиг Страшан положај у ком се налази. Силно узбуђен ходао је горе доле по соби, па наједанпут му сену кроз главу, а да није Марина уплела ту своје прсте 2 Она их мрзи, а њега нарочито, ма да он не зна ни сам за што.

Бр. 8.

У тако нервозном стању сваки час је погледао на сат, и нестрпељиво очекивао да угледа

прве зраке сванућа. Ни Милица није боље провела ноћ. Седела

је поред постеље малог синчића који је мирно и безбрижно спавао, док је његова мајка у самртном страху очекивала шта ће јој донети

сутрашњи дан, Тек по подне око два сата дође доктор кући.

Уђе код Милице у собу која га двадесет и четир часа није видела. Он беше блед, усне су му дрхтале од силног узбуђења. Неколико тренутака није могао ни речи проговорити. Милица је исто тако бледа чекала у ужасном страху шта ће јој он казати.

Најпосле доктор се прибра и рече уздрхталим гласом:

— Милице, твоје је дете умрло природном смрћу. Не беше у телу ни трага од отрова.

— Милица врисну. У том вриску беше по. мешана жалост и радост, и полети мужу у наручја Он је нежно одби од себе па рече:

— Стани Милице, ти си посумњала у мене, ти си могла помислити да би твој муж који те воли свом душом, а пре свега који је увек био поштен, да би тај човек био у стању уморити и кога небуд другог, а камо ли дете оне жене коју он толико воли, заиста морао би бити нај-

већи зликовац. — Ох Ђорђе опрости ми! — И паде пред

њега на колена. — Није то сумња била —

— И да је дете случајно отровано, ти би ми прва изрекла пресуду.

— Не, мој Ђорђе, ја би умрла о туге и жалости за тобом.

Доктор мало поћута, погледа је како је бледа,

_и како је малаксала од туге и очајања. Приђе

јој, узе је за руке, па рече ганутим гласом: — Устани Милице, и чуј ме, да ниси мати мога детета, да те не волим овако силно, данас би ме видела последњи пут. Али ти си јоши ојађена мати, која оплакује своје дете, био би најбездушнији човек кад би те могао отиснути

од себе. Опрости и ти мени жено моја, што сам те могао и за тренут осудити.

Она паде у наручија његова у којима је налазила утехе и заштите, Кад су се мало умирили она му рече, да сумња на Марину да је она морала написати та подла писма, само да им огорча живот. И тад му исприча последњи сукоб који је имала с њоме, и из речи које јој

„је изговорила јасно је могла разумети да га је

и она волела, па је. учинила све то из љубоморе.

аи «њи