Женски свет
ЖЕНСКИ СВЕТ. -
143
ЗА ДОМАЋИЦЕ.
Како се могу растерати мрави 72 За то има више начина: 1. У заврелој води измешати 60ракса и шећера, па то метнути на крњатке од земљаних посуда. 2. Раскидати и разбацати по соби лимуна. 8. Младе кокоши покупе брзо све мраве, ако се затворе у собу. 4. Сланина помешана са бораксом. 5 Треба расути ситно петучен боракс по соби. 6. Ако се помеша шећер са сумпором. 1 Ако се разбада, по соби мртвих инсеката које мрави радо носе собом. Пре, него их разбацамо, треба их посути отровом. 8. Ако се разастру плитке посуде по соби са салом и маслом намазане а одозго навлажене са К]еведите. 9. Мрави воле слатке, мирисаве ликере. Зато треба узети ђумбир-ликера (Тадуегћаџег), метне у врло плитке посудице. Да би мрави што пре и обилатије ишли на ликер, треба посуду и с поља намазати тим ликером. Мрари уђу у ликер, опију се и удаве. Све ово треба радити око 5 сати по подне до ноћи, јер мрави у то доба највише иду којекуда.
Колико сме лежати брашно. Што се тиче ражана брашна, то није пробитачно држати га много на складишту или уопће за кућну потребу, јер већ после 4 недеље, када се самеље, изгуби ражано брашно од своје врсноће. Ражано брашно наиме еваким даном губи од оне своје.тако омиљене и јаке ароме (ражани мирис) и лепљивости јер од стара брашна добије се хлебац, који пуца и крха се.
Пшенично брашно може већ много дуже стајати и особито боље врете могу стајати и по више месеци, а да ништа не изгуби од своје вреноће. Старији пекари су јоши сад тога мишљења, да се од пшенична брашна, које је стајало 4—5 недеља, боље пече хлебац него када је брашно сасвим свеже, тек изишло из млина. Пређе, пре 10 - 15 година било је то сасвим тако, али данас није више тако. Док се још наиме млело само камењем, морала се шпевица мало навлажити,
пре него што се млело, да тиме љуска очвршћа.
и да се не сатре и не помеша с брашном.
Влажење шшенице има утецаја и на језгру зрна, дакле и на брашно, па је било боље, да брашно стоји неколико недеља, да дође к себи, што се каже. -
Данас се већ меље пшеница једино ваљцима, а ту ве треба да се пре тога шшеница влажи. Према томе не ће бити пробитачно ни за трговца, ни за пекара, а и иначе за кућну потребу, да
па помешати са соком од меда. То се.
се држи брашно на велико и да дуго стоји, јер губи од своје вреноће, а ако још остава није као што треба, може лако да се ужеже и да шкоди и здрављу. „НЕ Вредност љусака од јаја. Још није добро позната вредност коју имају љуске од јаја. Обично се те љуске бацају, не помишљајући да би се могле згодно употребити. Како у љускама од јаја има доста вапнених и Фосфорних соли, то веома добро чини младој стоци, кад се стуче ових љусака, па им се помеша у храну. уске наиме потпомажу да се боље развијају кости младе стоке, па би требао сваки господар да прикупља ове љуске и да их даје теоцима и ждребади. Да се добије много јаја Није реткост | господарица држи много живади (кокошака), п поред свега тога нема јаја, колико би се могло добити од толико кокошака. То долази отуда, што господарица не зна да разлучи рђаве кокошке од добрих, па да само ове оставља за расплод и ношење. Није баш тако тешко разазнати добру носиљу од рђаве. Најглавнија су обележја ухор (креста: и подбрадак (ресе). Чим је ово двоје (ухор и подбрадак) загасито црвене боје за време ношења јаја, тим су кокошке боље 'носиље. Средње и слабе носиље имају ухор и подбрадак више бледо-црвен,а оне љушчице на ушима, ву некако блатно-беле или жућкасто-ружичасте. Храна има такођер утицаја на ношење јаја. Ако се у кокошињу мећу помеша доста стучених љусака од јаја или вапна, то кокошке не само да слађе једу, него и више јаја носе и буде тврђа љуска на јајима. Ако је иначе кокошка или друга живад у опће здрава, па носи јаја без љувака, то је знак да у храни нема довољно вапна
' које је потребно за стварање љуске. Ето и за то
је добро давати у мећи кокошкама стучених љусака од јаја или вапна.
Добро храњена кокошка може да снесе много јаја, али ако нема довољно материјала за љуске као што вапред истакосмо, не може их ипак снети, ма да је храна не знам како хранива. Кокошке којима се даје доста меса носе много и велика, јаја, када им се поред тога даје и кухана грашка. Поред ове снажне треба кокошкама давати и зелене хране (зелења). Ако су затворене треба им давати зелене салате, иситњене репе, купусова листа и т. д. Како тога зими ретко где има, то се сасецка врло ситно доброг ливадског сена или детелине, па се помеша сваки дан у мбћу. — Ко се буде овога држао и тачно испуњавао, имаће увек добрих носиља и доста јаја.