Женски свет

О ЖЕНСКИ СВЕТ

131.

РАЗВИЗАЊЕ ЧУЛНИХ ОРГАНА КОД ДЕТЕТА.

По Ртеует-у напивао : Гапе М.

Врло је тешко одраслом човеку повратити се у стање дечијих година, тако мислити, осећати и чинити, као што је у детињим годинама мислио, осећао и чинио; јер човечије душевно стање је толико преживело искусан резултат, да сам себе без тога једва може замислити. Али зато ипак можемо до некле успети, ако с унутрашњом оданошћу посматрамо дечији живот. Малишин сваки миг сваки покрет мале руке, ход, игра, говор живо нам подражава оно доба кад смо и ми сами тако се мицали, ходали, играли се и говорили као он.

Чим се дете роди, видом осети светлост и мрак; а не за дуго оживе у њему мирисни, кусни, за тим за пипање, слухниин топлотни чулни органи,

Новорођенче у првим недељама још не види. У почетку само разлику осећа између светлости и мрака а примети и промену, т. ј. кад му цело лице осветлимо; затим кад уклонимо севетлећи предмет а собу сасвим помрачимо. Одојче већ прве недеље здраво осети уплив светлости н. пр. кад у мрачној соби запалимо свећу. Боје ни у првим месецима још не познаје, највише осети други и други уплив проузрокован разним бојама. У првом реду жуту и црвену боју разликује и ових имена искаже; зелену и плаву боју тек доцније позна. Могуће је да на једногодишње дете зелене и плаве боје тако упливишу као кад би свивасте биле. Највише деце тек 3. год. добију одређено знање те главне четир боје; а после четврте године већ без икаквог необичног учења разликују, познају и именују све јасне боје.

Одојчетов вид у почетку је слаб; кад се светлост пи мрак брзо мењају, непријатно му је, што показује брзим отварарањем и затварањем капака. (0' овим и то уверава дете, да осећа уплив брзог покретања. Што пријатније нешто упливише на детиње очи, све их већма отвара, и обратно, што је јача светлост, онда их све већма затвара,

Детињи видни орган лагано ојачава само толико, да поједини предмет добро при-

мети. У почетку се чуди свему што га опкољава; затим дуже времена гледа на један предмет, који је пред њим. Кад већ стално гледа н. пр. свећин пламен и на

појаве око себе, вид му је онда са-

свим ојачао. Доцније је и на више способан, примети предметове поједине особине; даклем не да га само цела слика дражи, него и њезин поједини знак. Онда дете не само да посматра него и пази на оно што му се допада, |

Дете примети прозрачност, сјајност п сен предмета, али тек после неколико година и то после чешћег посматрања тек разуме између узрока и послетка. Дете се у почетку боји од свог сена; плаче, виче, док га мати не намести у таки по-.

"ложај да не види свој сен. Дебљину пред-

мета дуго не разуме, као што не зна означити ни даљину.

Новорођено дете не чује, потпуно је глуво. Овоме узрок нетреба да тражимо у центруму слухног органа или у лабиринту, него у средњем делу ува; јер је осведочен Факт, да некоје одојче после рођења 6. сахата осети уплив гласа. Новорођенчету елухни-ход још не спроводи ваздушно таласање, бубња опона криво стојин по томе не може да испуњава своју задаћу. Одојчетов слух се не развија брзо. И кад слухни-ход и бубња опона и приме таласајуће ваздушне вале, дете зато није способно да разликује поједине гласове. Виолинин глас, песму или говор, ташпање, лупање додирне елухни орган, бубња опона заталаса се, али зато је то ипак само уплив гласа;.одојче не зна да разликује гласове један од другог. Најпре материну реч и глас забележи себи; затим позна високе и ниске гласове. Многа деца пре знају певати па онда говорити, разликују једно од друго гласове проузроковане

„лармом и хуком; упознају у човечијем

говору необичне гласове, али те још никако не знају сами од себе да издају. Слухни орган истина спроведе глас у мозак, али дете није способно помоћу гласа остварен осећај одбити.

Детињи елух се ипак брже развије него