Женски свет

БР. 10.

ЖЕНСКИ СВЕТ,

185.

њој сада. Сем тога дошло је и време кад треба спавати. И постепено па се све утиша, као да је мртво, на горњем делу пароброда. Само се на командном мосту капетанском осећа живот и чује шум. На командноме мосту беепрестанка ходају, од деспог бока к левоме, капетан и старији му помоћник. У једном углу десног бока, стоји други капетански помоћник, на углу левог стоји трећи и са напрезањем гледа кроз велики поморски дурбин у густу маглу. У крманошкој соби, смештеној на среди моста, стоји на крму први крманош. Недижући очију са ком"паса, прати сваки покрет магнетске игле и непрестано обрће точак крмила. Напред, на кљуну брода је други крманош. И он као да се усиљава да својим орловским оком прозре густи мрак. У котарици главне катарке,матроз што је на стражи, исто тако напрегнуто гледа у тамну даљину ноћну. Доле у машинским одељењима, игле обеју телеграфских апарата, сједињених са телеграфским апаратом на мосту, навештавају „пажња.“ Све је то због густог мрака и магле. Неколико машикниста су у најстрожијој приправности код централне машине, која регулише покрет главних машина. Предузете су све мере предосторожности, прописане строгим поморским правилима за време помрчине. Ништа се не чује друго сем одмереног удара огромних машина, шума, и бесног Фијука таласа, које брод својим кљуном немилосрдно расеца и пиштања сирене.

Од времена на време ову страшну озбиљност прекида некакав еребрнасти женски смех, који долази из безбрижне утробе брода. Наједанпут капетан прекинув ходање обрати се старијем помоћнику речима:

— Јансен, — Шта је то, као да је јако захладнило, — или се то мени само чини 2!

Јансен је некако чудно посматрао око себе, баш као да је хтео да види од куда се поткрада та необјаснива хладноћа, и онда одговори:

— И мени такође изгледа да је захладнело.

Са десног бока брода чу се глас другог помоћника :

— Да приметно је хладније сад. Јансен по јури термометру који је био обешен у крманошкој соби. |

— Термометар нагло пада, рече он. Капетан и други помоћник одоше такође термометру.

— Пао је већ за шест степени, — продужује Јансен. — Та до врага, — рече капетан, То је,

може бити ледена гора. Да ли видите што год тамо у том проклетом мраку, Карстене 2 |

Каретен, други помоћник, гледајући у правцу севера, одакле у то доба године плове ледене горе на југ, одговара:

— Ја ништа не видим.

— Упитајте стражара горе, заповеда капетан.

аретен узе дозивало и упита кроза њ стра-

жара на катарци али доби одговор да и овај не види ништа.

— Термометар показује три стецона испод нуле, —

Сви дурбини са брода беху управљени на север. — „Поу-у-у-у“—- гуди сирена, као кад би хтела да напомене опасност што прети броду. А из магле право пред кљуном брода расте некаково гигантско чудовиште и чисто се потсмева тој немоћној напомени.

(Свршиће се).

Сети МЕ 68...

Кад одеш мила тамо

Где сунце друкше еја,

Где људи друкше зборе, Где нећу бити ја,

К' истоку поглед вијни Кад зоре први знак Освитак дана јави

И рујни проспе зрак....

Сети се онда мајке Србије миле — хај — ! Сети се Српске зоре

И Орпског сунца сјај! —

Сети се Српског цвећа, И Српских тица пој, Сети ве Српске душе 6 ком дише народ твој!

Сети се свега Српског И Српске земље ти!... — Уздахни онда душо » Јер ти си њена кћи!

Винковци,

Душан Караџић.