Женски свет

158.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр 10.

У ДАЉИНИ.

Далеко сам драга, изван домашаја Твог погледа дивног, лишен миловања, У даљини чамим, ништа нас не спаја, Будна душа моја још о теби сања

Стара, жарка љубав утрнула није, Још букти у мени, као ватра жива, Боно ерце моје још за тобом бије, Али тајну нашу вечност нека скрива.

Уздишем и тужим, обхрве ме ббли, Млађано ми срце од туге се стеже, Ал нешто ми шапће: утоли, утоли, Мани се јадања — још вас љубав веже!

Пакрац.

бл.

> БЕЛЕШКЕ. 4

ПОП о с КО О о

ПРОСВЕТА

Српска митрополија. На последњем српско народно-црквеном Сабору изабрани су за нове школске надзорнике у митрополији карловачкој ови: За главног школског надзорника изабран је Ђорђе Поповић, досадањи привремени референт школеки темишварске и вршачке епархије; за референта у бачкој и будимекој епархији изабран је: Мита 'орђевић, професор на српској вишој девој. школи у Нов. Саду; за темишварску и вршачку епархију изабран је Мита Клицин; вршачки учитељ срп. осн. нар. школе.

Тридесетпетогодишњица. Мита Нешковић, кр. жупанијски школски надзорник у Беловару (Хрватска) навршује 1. октобра о. г. 85-тодишњицу свог учитељског рада. У низу тих година преживео је 50-годишњицу свога живота, 40-тодишњицу свог књижевног рада, 35-годишњицу учитељског делања; 30 годишњицу уређивања разних листова и 10-годишњицу свог надзорничког рада. — Уређивао је ове листове: Учитеља, Нову Школу, — Књиге за школу и учитељство — Ђачку библиотеку, Пчелицу, — Нашу Прошлост, — и Нови Васпитач, који ево већ петнаесту годину излази у његовом власништву. Писао је многе чланке у Летопису Матице Српске и у Књигама за народ, Историју ерпских школа у Аустро-Угарској, коју је наградила Матица Српска са 50 дуката. Издао је збирку својах педагошких радова у засебној књизи и више уџбеника за основне народне школе Можемо рећи, да је он један од најплоднијих педагошких писаца у нас, у последњих 30 година и можемо се поносити, што имамо међу учитељетвом нашим таких изврених снага. Желимо му још дуга века, да може послужити школи и просвети народној.

ЗДРАВЉЕ.

У Београду се основало друштво за чување народног здравља ; оно је добило своје одобрење а конституисало се 25. маја о. г. За председника је изабран митрополит Инокентије, за потпредседника : Др. Михајпо Марковић пуковник, шеф војног санитета и Др. Мита Милићевић, шеф санитета у министарству унутрашњих послова. да благајника: Никола Спасић, трговац, за секретара: Др. Радивој Вукадиновић, окружни Физик, Др. Мих. Величковић, лекар краља Александра, Љуба Јовановић, академик и библиотекар нар. библиотеке и Бока Ивковић, учитељ и председник тлавног одбора учитељског удружења.

Цел је друштву: поправка здравствених прилика у народу; неговање породиља и мање деце; сузбијање заразних болести, поуке о првој помоћи и неговању болесника. Осим тога бринуће ве друштво за Физичко васпитање омладине ; радиће брижљиво на томе, да се подижу веџбалишта за Физично развијање ђака, шегрта, калафа и раденика у опште. Настојаће, да они, који се баве послом што спречава телесно развијање, имају у празничне дане згодне народне игре, које ће користити њиховом Физичном развоју. Бираће погодна места за летња купатила и по могућетву учиће ђаке бесплатно пливању.

Семе од бундеве. Случајем једним испоставило се, да је ољуштено семе од бундеве добар лек против велике глисте (тракавице Вапфушт). Неки се момак опкладио, да ће појести три литре таког семена; а кад је појео 3/, од једне литре, изјави да не може више и изгуби опкладу. Сутра дан њему се смучи и избаци од 3 метера дугачку глисту. Исти није ни знао да има глисту, те се сад осећа здрав и лак. Из тога следи, да је семе од бундева добар лек за велике глисте.