Женски свет

146.

времена наша захтевају дела, а не само речи, а неслога потире свако добро дело, а особито у јавном и општем нашем добру.

Шта вреди нашој пострадалој браћи, што смо им ми у великим и свечаним зборовима изјавили своје симпатије, кад на делу ништа не чинимо, да им помогнемо, и не радимо да их оснажимо, и осоколимо, како ће дочекати и веће и теже ударце, који им се спремају, јер није трагедија загребачких изгреда довршена. Оценаристе, које су спремиле последњи жалосни призор јасно говоре, да не треба нико да ступи ни у какве пословне везе са трговцима, занатлијама и привредницима српске народности. А. то је толико, као да се подсеку крила целој привредној утакмици наше браће у Хрватској и Славонији. И зар ми, после таких догађаја, после таких порука, да оставимо наше привреднике на самим симпатијама и топлим изјавама саучешћа нашег 7

То је слаба и преслаба утеха за њих, а жалост и за нас све. Јер, ако ми допустимо, да се сатру и униште наши трговци, наше занатније и остали привред ници тамо и по другим крајевима, ми сечемо грану на којој седимо.

Привреда је данас најјачи стуб народног живота, она је покретач и подупирач снаге и величине народне, око чега се данас државе и народи највише окупљају и отимају; а она је и у нас била копча, која је прошлост везала за садашњост.

Да ми нисмо имали ваљаних и вредпих трговаца и занатлија, не би нам стара слава онако процветала, а не би нам ни нова снага поникла и ојачала.

Дубровник нам потврђује речи. А загледајте у устанак од 1804. и у све оне доцније подвиге, што су наши дедови с једне и с друге стране поднели и данашњем покољењу створили, наћи ћете, да је у тим дивовским борбама трговачка и занатлијска рука много помагала.

Преврнемо ли старе књиге и листове, наћи ћемо, да је скоро једино трговачка и занатлијска крајцара подупирала то и одржавала светлост, да се не угаси.

Загледамо ли у оне силне ликове, што се просули по великој дворани Матице Српске или у оне слике, што су украсили св. савски дом у Панчеву, или у ону

“

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 10.

прекрасну кућу божију у Трсту ит. д. наћи ћемо, извесно, међу њима, или добротворе саме трговце или већу половину трговачког п привредног сталежа, који су. зарадом и заштедом својом подигли у нас те лепе и богоугодне задужбине, да, се можемо поносити пред ма којим образованим народом.

Ако завиримо и у оно коло, што се окупило данас у Загребу, око савеза земљорадничких установа или у онај табор, што ве збрао око „Привредника“ и што бригу брине за занатлијску и трговачку нашу омладину, па ћемо и ту наћи већином људе из трговачког и привредног реда нашег.

Све те установе, сва та добра из прошлости и ове из садашњости, већином су плод труда и рада оних људи, који на привреди делају.

И кад то све знамо и видимо, онда нам се и само каже, да нам је дужност, и да нам је задатак свуда и свакоме, да потпомажемо свим и свачим ове наше трудбенике. |

А како ћемо 2

Да се угледамо на нашу праву Мехе који су издали паролу: Свој своме. Они се тим дижу, јачају и напредују.

И ми смо данас, више но икад, упућени да се тога држимо.

И наши суграђани Јевреји, кад су били у истим приликама, држали се и они тога начела; а држе се тога и данас, кад им је боље но иком. Не напуштају они ни једног свог брата да пропадне. Они сви сваког и све своје помажу, и ако су раштркани по целом свету.

Прилике и времена отварају и нама очи. И ми смо данас у таким околностима, да немамо да очекујемо ни с које стране помоћи, већ само одмоћи, те за то се морамо и прибрати и морамо се помагати, ако желимо себи и народу свом добра и напретка.

Овај апел управљамо прво на наше Српкиње, нека оне отпочну лепим примером. У њиховим је рукама највећи део зараде и заштеде народне, с којом располажу, као домаћице, па их молимо, да ту муку народну не троше, као до сад код туђина, јер из туђих руку неће никад ни једна