Женски свет

148.

месту скровитом цветају дивне љубичице у доба пролетње, па их ипак тражимо и радо беремо; под светим покривалом смерне самоће развијају се лепа својства девојчина због којих се оно тако јако цени и тражи, јер оно располаже таковим бисером од којег драгоценији ни један гњурач са дна мора не извади; тај бисер јесте неокаљана невиност девојачка; па као што драги овај камен на дну мора расти, тако исто и чедна невиност у колибици смерне самоће цвати.

Чееститост, она је најскупоценији накит женскиња ; она даје чарима њезиним вредност, а њу не ћемо наћи у сјају, који ју окружава, него у месту скровитом, камо се је сакрила.

Здраву душу и чисто срце мора имати женскиње, да свети свој позив, као што ваља испуни.

Јест, али у метежу светском, душа се разболи, романтичне сањарије исцрпу срце, светилиште му оскрнаве и смрдљиви дим ласкања више пута несвестицу проузрокује, — стога желити је, да спасоносни дух вере лебди над кругом, у којем женскиња живи ; чиста побожност нека је животна храна његова, јер девојче, које ревно усише све оно, што је лепо и племенито, свето и узвишено, једном речи све што јој вера пружа, вушти је анђео на земљи, кога са неба пружене братске руке воде ка одређењу своме. Само од побожног девојчета постаје жена, која ће да потпуно схвати и пуном готовношћу и дурашношћу да изврши позив евој, по коме је пријатељица и помоћница мужу, —- мати и прва на ставница чеду своме.

А сад погледајмо жену као супругу.

Св. апостол Павле великом и страшном тајном назива брак и упоређује га сједињењем, које постоји између Христа и св. Цркве његове. У овом упоређењу налазе корена узајамна права и дужности супружанске. Јер као што је Христос оставио Оца, те сишао са престола славе, да се сједини са Црквом Својом, тако исто и супрузи треба да оставе родитеље своје и све што им је до тада мило и драго билоимн да се међусобно сједине — до смрти. И као што је Христос једно тело и једна душа са Црквом Својом, тако исто једно тело и једна душа треба да су и мужи жена. И као што је Христос нада све љубио Цркву Своју и себе сасвим њој посветио, тако исто и супрузи ваља да се један другом предају и узајамно љубе. По томе дакле хришћ. супрузи — у смислу ове велике и страшне тајне — неће једно друго за то љубити, што су им осећаји сродни,

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 10.

што су једно за друго створени, него и за то, што Бог тако хоће. Побожна жена дакле биће верна своме мужу као што је и Црква верна Христу. Она ће се покоравати мужу свомеи слушаће заповести његове као што и Црква што се покорава и слуша Христа, те неће упрепалшћено и уздишући слушати опомену апостолову „да се жене покоравају мужевима својима као Господарима“, јер ће увидити, да је зависност спојена са љубављу, слатка и драгоцена. Та може ли шта драгоценије бити, него кад из дужности зависимо 2 Та може ли што слађе бити, него кадод оног зависимо, кога волимо и који нас воли. По томе дакле ваљана и побожна жена приљубиће се свом душом и свим срцем мужу своме као потпори слабости своје; живот ће свој према вољи свога мужа удешавати, да би поверење његово стекла ; она ће у радости његовој саучешћа узимати, болове његове е пуно љубављу делити и исте нежном и пуноутешном брижљивошћу блажити. Она се не ће више евојом сматрати, него мужевљевом, те ће судбину своју са мужевљевом везати у срећи и несрећи подједнако ; следоваће мужу куд је год води; — те ако осиромаши — делиће с њиме оскудицу и невољу вољно и без приговора; ако га узгоне, заједно ће е њиме и невина душица њезина подносити тешке терете туге и беде; ако га тешка болест обхрва, тамо ће код постеље његове бдити дан и ноћ неуморно и без сваког роптања. На тај ће начин пожртвовна љубав њезина да сплете златну мрежу, у којој ће да се неприметно ухвати и припитоми и на испаде еклоњен муж, те ће и нехотице, да изазове у њему — када га озбиљнији послови и бриге одзову и отргну из милог загрљаја породице му жељу, да се својима што пре натраг врати,

Пред мужем широм се отварају поља за разноврсно делање и грехом мртвила био би му карактер жигосан, кад би исте скрштених руку гледао ; дакле ступа у борбу живота, ради и мори се, јер га на то љубав према човечанству и добробити својој упућује, и у таким приликама, жина нека буде као неки анђео духовног света, његовог, па нека неокаљаном и чистом љубављу својом извојује, да јој муж благодети одмора, и награде на огњишту своме тражи и нађем никада ни у чему празнину и не љубав осети, јер ће се само тако удовољити речима св, писма : „да је добре жене муж срећан, јер ће се број његовиш година удвостручити“.

Жена је уједно и помоћница мужу своме,