Женски свет
Бр. 10. ЖЕНСКИ СВЕТ. 159; Загреб (Из срп. дез интерната). Ово је ис- | овим тешким приликама. — Ми морамо добро
том друга година како са помоћу божијом и народном основа се ерп. дев. интернат у Загребу. Па већ опажамо од колике је потребе била така једна српска установа. — Све про сторије заводске, које смо прошле године изнајмили нису биле доста да се прими онолики број питомица, колико их се ове године у интернат пријавило. Била је дакле велика тражња, за мјеста. Па из тог разлога управа је морала све оне које се последње јавише одбити. Управи интерната, као и Добротворној Задрузи под чијим се покровитељетвом интернат налази — било је је врло жао да је до тог морало доћи. Али њихова кривица није, већ криви су родитељи питомицах, који пријавише дјецу истом онда кад је рок за пријаву већ истекао био. — Они треба да знаду да се према броју питомицах мора и стан удесити. Зато у будуће сви који желе своју децу у интернат смјестити нека се јаве за времена. у
Прошле године било је 19 а ове 98 питомице у заводу. Но идуће године мислимо да ће се број знатно повећати, за то ћемо оне про
сторије, које се налазе до просторијах нашег |
завода најмити почетком идуће школеке године. То већ сад дајемо на знање свима онима који желе своју дјецу у интернат дати.
" Прошле године примало је више питомицах у заводу, потпоре од наше „Добротв. Задруге,“ а ове године једну глухонијему девојчицу, ћерку сиромашног срп. сељака, која полази глухонијему школу, смјестила је задруга у интернат на свој трошак, а једној дјевојчици даје ручак беспла тно. За сад још није мислити да би се више што могло учинити, јер као што се каже: сваки је почетак тежак, а нарочито нама данас у
рачунати како ћемо ову нову, по српски значај важну установу, одржати и будућност јој осигурати. — Прије свега морамо живо настојати и радити како ћемо што прије до властитог крова доћи, јер издатци за просторије веома су огромни, а опет не одговарају свима захтјевима и потребама таког једног завода. — Зато, прва нам је брига и жеља: „своја кућица своја елободица“ — а уздамо се у евјесно родољубље српско које нам је помогло први темељ ударити да нав ни даље неће напустити.
Управа задруге увидила је да није могуће једној префекти вршити све дужности које јој припадају, зато је узела припомоћ у гђици Цвјети Бингулчевој, која је стручно образована те ће у свима школеким предметима дјецу поучавати. –
Наш уважени и врли љечник госп. Др. Ђуро Ивковић — који сваком приликом показује колико му на срцу лежи Српство и српски напредак — примио се поново, на молбу управе да и ове као и прошле године бесплатно лијечи у заводу. — Задруга, управа интерната као и све иитомице изричу и овом приликом свом врлом доктору најтоплију хвалу и бог га поживио ! —
Управа интерната неуморно ради да задовољи дужностима и потребама и слободно се може рећи да је баш на свом мјесту. — Одбор задруге Српкиња потпуно је задовољан и радује се што може без икакова устручавања да успореди овај завод са најбољим заводима таке врсте. Српски родитељи могу бити без бриге, јер им дјеца нигђе боље сачувана и његована неби билакао у овом ерпском заводу у рукама вредних и ваљаних Српкиња. —
Верност, то бесцен благо, Срдалшца твог, Поклањаш мени Исо, Узоре жића мог !
Памчево, 1902.
Милица. ж Замену, коју теби Да дадем ја, Што може твоме дару Да буде једнака 2 Дајем ти веру тврду, Зеницо моја; До гроба ладног бићу, Једино само твоја. Зорислава.
п==> 4 | > аи о-———————----