Женски свет

118.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр 12.

ДВЕ НОВЕ ЖЕНОВЕ РАДЕНИЧКЕ ШКОЛЕ

Наше су Српкиње бистра ума, проницава духа, племенита срца, практична погледа. 'То се најбоље огледа на њиховом друштвеном раду у задругама преко и се ове стране.

У прошлом броју донели смо у глав-

НИМ рт шта је створило „Женско Дру-.

штво“ у Београду, а слична подузећа изводе и друштва у Нишу, Крагујевцу и Шапцу, а незаостају у добру ни подружине, које су развиле своја апђелска крила, по свим окружним варошима у Србији.

И овостране наше Добротворне Задруге развијају све живљу делатност. Најпре су ограничиле евој делокруг само у правцу доброчинства, кад су материјално појачале, оне су и просвету пародну подупрле дизањем забавишта и давањем потпоре за више п стручно образовање женског и мушког подмлатка.

Загребачка задруга покренула је мисао и дала прву основу за српеку народну вероисповедну школу, а данас се дичи још и својим интернатом ; сомборска је похвална са свог алумнеума, карловачка својим предавањима, бечкеречка, кикиндска, новосадска, бавиштима, а у најновије доба прегле су Панчевкиње и Кикинђапке, па за њима и Новосаткиње, да поред досадањих својих прегнућа засаде у својим срединама и раделичке школе за одраслије девојчице. Новосаткиње намеравају, да уз оваку школу отворе и школу за кување и остали домазлук, те да то буде уједно почетак за спремање млађих за наше друштво и наше имућније домове.

Свето показује, како наше добре Српкиње мисле и раде за бољу срећу евога народа, а показује п како брзо схваћају дух времена и потребе народне.

Друштвена струја нашега доба ударила је привредним правцем. Наше су Српкиње осетиле ту струју и ево отпочињу у свом делокругу и по својој снази да стварају земљишта, где ће се наролни подмладак спремати за тај привредни позив. Та појава одаје наше Српкиње да имају све оне врлине, које смо у почетку навели.

највише терети жену домаћицу. Тамо,

панчевачка и мпоге друге својим за-

пружила прилика и после свога

Да овако суде о њима и други наши интелигентни људи види се из „Грађанина“

„Народног Гласника“, панчевачких и кикиндских листова, који пропраћају отварање ових школа, а, које доносимојовде значаја и угледа ради.

„Грађанин“ говори:

Ми смо у листу нашем већ споменули, да је наша Српска Женска Добротворна Задруга прегла, да своју племениту замисао, којом се већ од годину дана носи, ожпввотвори и оствари. Добра мисао пиште почека. И ево, што Задруга емислила, то и учинила. — Кућа је женски свет, а пословица народна вели: не стоји кућа на земљи, већ на жени, Ако је домаћица, жена, мати, не само образована те и школована и лепим вештинама упозната, већ ако је свесна свога правога позива, да јој у кући ваља разумно радити, газдовати, штедити, онда кућа и домазлук јој, може опетати и напредовати.

Велики део домаћих пеприлика, рђаво газдинство, несретни породични односи и породичне рушевине потичу са неразумног газдинства, које где је домаћица вредна, радена, где уме сама да понајпрече потребе домаће подмири, те новац не издаје узалуд и не троши у бесмислице, тамо виђамо напретка и добра.“

Да би се дакле и нашој женској омладин школовања, већином теоретеког, да се у газдинству и нарочито домаћој привреди поучи и извеџба, те да стече себи потребита искуства, вештине и знања, да у домазлуку јој њезину, својим вредним рукама и својих млађих, привреди кући наша Добротворна Задруга отвара женску раденичку школу. Отварањем ове школе, Задруга оживотворава замисао великог пријатеља српске женске омладине покојног Дра Ђорђа Натошевића.

Покојни нам главни школски референат Баба, Натошевић, кад год се у нашој средини бавио, непрестано је дизао свога гласа и говорио и препоручивао, да је поред српске више девојачке школе потребито још и раденичка школа, којој би био задатак и смер, да доврши оно и допуни, што је виша женска школа започела, а, што она по своме збијеном наставном плаву није могла учинити и извести. — Ових овако корисних школа раденичких, какву је мисли Задруга 1. јануара идуће године отворити, имаде