Женски свет

Бр. 12.

у Швајцарској и Немачкој, а има их и у насу | Угарској — Пешти, Сегедину и Темишвару. У троједној краљевини овим раденичким школама, које они тамо називају „стручним“, поклања велику пажњу и сама земаљска влада, отвара их где год само може, паи у мањим местима. Тако се така „стручна“ школа налази у Земуну, Сремски Карловцих и у Мајуру. И Србија има своје раденичке школе, које врло лепо напредују, а све су оне постале иницијативом Београдске Женске Задруге. Најстарија им је Кенска Раденичка Школа у Београду, а има их у Нишу, Крагујевцу, Крушевцу, и по другим меестика.

Само у нас Срба у Угарској није таких школа до сад било. Да су те и таке раденичке школе врло потребите, неће бити од потребе много доказивати, јер прилике наше и мвеене и опште, свима нам у довољној мери доказују потребу ових школа и да се не позивамо на веће и културније народе, који су ту потребу одмах чим су је осетили и извели ч доскочили им. У нас овде у Панчеву, по тако званим „леровима“ било је увек пуно и препуно српских девојчица; почевши од покојне тета Персе, па до најновијих „шнајдерица“, наше су девојчице врвиле по тим „леровима“, да уче шити, кројити и остало по домаћу привреду и потребу нужно; како је пак свуда ту било, и шта, и какав резултат, нећемо 'испитивати. — Толико стоји и толико нам је искуство посведочило, да то лутање по „леровима“ у многим случајевима није било повољно по нашу српеку женску омладину, и најмање корисно. Ако су нешто баш и користиле · се мало у раду, та корист и то умење није стојало у доброј пропорцији моралном страном јер девојчице наше, долазећи у тим заводима, са свакојаким елементима у додир, научиле су много што шта, без чега би могле комотно бити. — „Кад еве ово и много друго узмемо у обзир, онда се можемо само радовати. што је мисао о покретању Женске Раденичке Школе у нас ухватила, корена и нашла у Задрузи женској моћну заштиту, да је иста отвори и подигне. — Наша је пак дужност свију, да од своје стране све и сва учинимо, да ова Пенска Раденичка ЈИкола постигне своју сврху и намену, а да то може битн, ваља сви да је својски пригрлимо и потпомогнемо. — Цељ ове Женске Раденичке Школе биће на прву месту та, да растурену сриску женску омладину прикуам на једно место, под

ЖЕНСКИ СВЕТ.

окриље и замипмту доброг ока, срца по душе. У

59.

овој школи, у којој ће стручна и односно оспособљена снага деловати, моћи ће ученице изучалам најглавнује гране женског ручног рада, нарочито џи понајглавније: кројење и шмвење рубља и одела; одраслије пак имаће прилике учити и лепе модерније послове и радове. — Али неће ова раденичка школа, бити и остати само цигло на концу, шаву, машини, и шаљивом ћеретању и састанцима. Покретачи ове замисли, дају овој школи још лепшу намену, лепши вид, нешто што ће ову школу учинити и по ученице и по родитеље не само занимљивијом, већ дичном, племенитом и спасоноснијом. Ова ће школа бити у неколико продужење српске више девојачке школе, у којој ће ученице имати прилике у одмереним часовима, да се обуче у рачуну, кућарству, српској књижевности, читању одличних срп књижевнице производа, а положиће се пажње ио религијозном васпитању према добу ученица, па и конверзацији страних језика. — Већ то, даје овој школи вишег значаја и угледа, тако, да се слични овде заноди неће моћи мерити е њоме. Ми овим дакле упозорујемо ваш српски

-евет, и апелујеио на свест родитељску, да О овој

школи поведе свога најозбиљнијег рачуна и да јој поклони свесрдне љубави и пажње, како ишту

- интереси што бољег образовања у привреди наше

женске омладине.

„Народни Гласник“ у Вел. Кикинди пропраћа своју школу овим речма:

И опет један леп успех и опет једно смишљено дело. Важна, по наш живаљ значајна, установа доби живота,

Вел.-кикиндска Добротворна Задруга Српкиња отворила је Раденичку Школу 1. априла ове године. То је учинила ћутке, екромно, тек покушаја ради. Од тога времена стекла је до вољно искуства, утврђена је у уверењу да је така школа веома потребна. С тога је у ванредној скупштини својој, која је одржана 2. новембра п. н. к. утврдила правила за ту школу, изабрала је одбор који има да води бригу за ову школу и постарала се и за учитељицу.

Намера је Задрузи Српкиња да девојчице наше имају прилике где да изуче разноврсне ручне радове, од најпростијих до најзаплетенијих, шав хаљина и белога рубља. ... ... те да буду кадре у својим домовима само потребне предмете готовити ; осим тога намерава Задруга Српкиња овом школом да изучи повећи број сиромашне деце, која ће ручним радом моћи заслуживати, те себе и породицу своју издржа-