Женски свет

Бр 4 ЖЕНСКИ СВЕТ. 51.

„ОВЉАНВЧИНЕ МИЛОРАДА М. ПЕТРОВИЋА.

(Београд, 1902. 0.60 динара.)

Приказао на селу Српске Читаонице у Н. Саду 27. новембра 1902. Јован Живојновић професор српске велике гимназије.

(Свршетак.)

Нових мисли, нових елика нема ту готово никако, све нам је познато, па опет све ново изгледа, јер је све вешто на нов начин употребљено. Па ни тај начин није сасвим непознат. Његов заметак пружају нам народне песме. Овде само видимо, шта се из тих скромних дивљих ружа и пољских љубичица разбацаних којекуда уметничким прибирањем даде оплести. Ове су песмице управо нама познате народне песме, али препеване дубљим дахом. Поједини растављени мотиви народне песме сведени сву у пријатне уметничкије мелодије. Није онда ни чудо, што ве је песник већ на првом кораку срео са Мокрањцем. Они раде канда на једном“ послу, и ако на мало различним пољима.

Петровић је у овоме послу погодио прави пут српскога. уметнога, песника, који треба да настави

посао на народној основи. Ако је у стању ту ство

рити што од више уметничке вредности, завредиће највише, јер ће то бити нешто својствено српско, чему неће бити још савршенијих узора у светској књижевности. То ће бити оригинал, а не отисак само, па ма и у масним бојама.

Српски народ је и данас онај исти само мало друкчији. Он се је, или бар један знатан део његов се је културом усавршио. Дубље осећа, шире мисли, више узлеће маштом, али у духу треба да остане исти, да се усавршава, али у својим и са својим особинама.

Џа шта је онда задаћа и уметности Кад је глас и дах опсежнији постао, развести треба, и мелодију у шире скале, опсежније обиме, али да то ипак буде српска песма са српеким мотивима. То је кушао досада Мокрањац у музици, а сад му се придружује и Петровић у песми. Ево дакле тих Петровићевих започетака.

1). Моје лане... Моје лане, не било му мане, Носи низу баш под грлом близу, Сува злата, око бела врата... И мерџана и других ђердана, Џа ми жао, и жао и криво, Што јој нисам и сам тако близу, Дању бих је у грло целиво,

_А ноћу би под грлом почив о.

2.) Засвира фрула... Засвира Фрула кроз «село, Ко ли је оно, ко ли је2.. Замаче момче на прело И зове драгу, — моли је.

Не моли, драги, знаш море, Знаш докле сам те чекала7 Прошле вечери — до зоре, За то ти, душо, не вала!

Сву ноћ сам, душо, проплак о, Што сам те лудо сварао,

И сад сам једва умак',

Нека ти није на жао!

3.) Дивна ноћи!.. Дивна ноћи, дивна ти је Драга моја ! За главом јој перо вије Тице ноја! Под грлом јој низ бисера, Мој бисеру ! Грло елађе од шећера, Мој шећеру !

На прсима сјајна пуца Златне боје,

У првима срце куца Срце моје !

4.) битна киша ... Ситна киша ситно пада, Драга ми се срцу јада: „Драго моје, где си сада, Да те љубим ко никада !“

Ситна киша ситно пада!..

Да ти љубим очи вране, Да те грлим док не еване, Докле сунце не огране, Док и живот не преса не, Да ти љубим очи вране!

Ситна киша ситно пада

„Да ди ми се драга нада2.. „Драго моје, где си сада, Да те љубим к'о никада !“

— Ситна киша ситно пада!“

5). Прошла жетва. Прошла жетва, стигла сетва, И курузно брање,

Сутра ћемо, ако Бог да, Зором на орање,

А довече, ко и синоћ, Хајд на комишање.

У тежака, у сељака, Нема слађих дана

Од јесењих кад се збира У кошеве храна,

И кад земљу плуг запара А поравни брана.

Кад соремо шашевиву И зденемо шашу, Онда ћемо потражити Који нема снашу,

А пре тога поручити Сваки свом гајдашу.

6.) Вече на селу. Са звезданог неба бљешти мио вјај, Попац цврчи, ветрић пири, мири гај, Ив ливаде песма бруји диван склад; Звонцад звоне, дома хите чобанчад. А кров село бирова се чује глас: „Кушпте данак, наређује кмет и влас !“ Из далека равлеже се Фруле ввон, Нека цура тек прошапће „да л је онт. Жагор, врева, лавеж паса уокруг, Полагано сумрак гари дб и дуг.

7.) После кише. Миомир с росних поља Уз врео образ веје,