Женски свет

Бр. 4.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

ДОНИСИ.

"Сегедин. Најлешше је, кад сваки човек гледа | свога посла, и кад га уредно, тачно и савесно врши. Тиме то хтедосмо ређи, да ту само онда | може бити споразума и напретка. Ако ова пра- | вила могу важити за најпримернију опћину у | митрополији, онда у првом реду мора важити за наш Сегедин, јер овде нека је хвала Богу у | сваком погледу влада мир, љубав, међусобно | поштовање и све друге врлине којима се сваки | Србин и Српкиња требају поносити. Црквеноопћинска управа, школски одбор наш, без еваког | хвалисања, с напретком раде за бољитак ове мале | ал примерне опћинице, а српска женска добро- |

ради око среће Србинове. Ма да ми нисмо при- | јатељи предавати јавности родољубиве радове,

јер тиме може опћој ствари вреда нанети; но с

друге стране за нужно нађосмо да ове редове | испишемо и одамо хвалу онима којису то заслу- | жили, и да тиме потсетимо, да и у будућности | тако вољно и орно пораде у срећи Србиновој

|

| творна задруга пак од своје стране систематски |

|

Наше честите задругаркиње а понаособ гђе Јулка Мајекиница, удова Ђорђа Савића, Ана, Шевићка и др. приредиле су забаву на Сретење у нашој школи, на којој беше много гостију и са стране (из Суботице, Вршца, Ср. Карловаца итд) то беше чиста српска забава која је свршена у белу зору у најбољем задовољству. Чист приход беше до 150 круна и тим новцем честите Српкиње заоденуше од главе до пете д-ро Српчади из српске школе.

После тога занатлијеска омладина приредила је одушевљено забаву са позоришном представом „Тражи зета племића“ и на тој је пало до 45 круна чиста прихода и тај новац је предан вадругаркињама, да на зиму одену шк. сироту децу. Ове су ове појаве лепе и пробитачне особито овде у Сегедину.

Задружна правила Српкиња наших, министар је одобрио без икакве измене.

Живеле наше честите Српкиње задругарке! Живела наша занатлијска омладина !

ође палана ође

ОВОМЕ

Ти се будиш лане моје Отвараш ми очице,“

ба осмејком мајку тражиш Да јој пружиш ручице!

И усташца већ намешташ, Да пољубац мајка да,

Без пољупца не може се, Је ли чедо, то се зна г

А мајка се ево жури

Да подигне сина свог;

Да га љуби, да му кликће; Подиго те из сна Бог!

Па ти дао сине мили,

Све што мајка желит зна; Јер у теби њој је радост, У теби јој срећа сва! |

Ти си мајци слатко миље, Ти си њеном жићу вир;

Ти си души мелем благо, Ти си срцу мио мир! : |

,

СИНУ.

Кад ти мајка очи гледне, Заборави боле, јад,

Из очију твојих мајци Просијава лепши над.

Из очију т мајка чита, Будућности лепше дан, Када једном јава буде, Што је сада мајчин сан!

Кад постанеш сине јунак, Ко што деда беше твој, Кад наставиш славна дела, Деде свога — сине мој !

Твога деду Српетво пише, У читуљу славе своје, Мајка жели, да уз њега Буде сине име твоје !

Ти се смешиш, ти разумеш Испунићеш мајчин над Је ли сине, биће јава Што је само санак сад!!! Даница.