Женски свет

92.

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 6.

Ал много су и дарови вредни, Којим људе рука ми дарива;

И твоје ће процветати цвеће

Само онда, — истина је жива Буду л увек трпеза и кујна

Пуне добра пива и јестива.

Па за то ћу међу твојим цвећем Мирно своје да послажем даре; Негујте их и пазите лепо,

Да вам будно над срећом стражаре.

Повзија : (Пружајући струк каранфила) Ево, овај стручак каравиља,. Знак је кућне љубави и миља.

Проза :

Алт у кући не ће бити пира Без овако укусног кромпира

Поезија :

Па зимзелен и тај бршљан вити, Што казују ко зна веран бити.

Проза : Ал та верност може бити кратка, Нема л репе и купуса слатка. Поезија. :

Цвет поменак и руже румене Љубави су слатке успомене.

Проза :

"Целер, цвекла и лук — треба знати

Да се траже у доброј салати.

Поезија : О примите, гости поштовани" И још овај дарак од меника, (пружа тробојну траку) Нек о сваком весељу и слави Буде вама и украс и дика То је веза која нас све спаја, То је израз српских осећаја !

Проза : Ал и ја ћу да вам дарак пружим, Да вас срећа не остави лепа; Јер хоћете л да се веза слоге, Што вас спаја, никада не цепа, Машајте се често игле, конца,

(пружа иглу и конац)

Што вам рука пријатељска даје, Па да никад деротину какву Веза слоге ваше не познаје,

По немачком :

| |

Јер мени је од вајкада знано: Слабо држи што је подерано.

Поезија :

Како можеш говорити тако,

Где остаје онда поезија 2!

Без ње живот био би нам пако,

А она вас заноси, опија.

Да вам слади и весели дане,

Имајте је увек на памети;

А да ми је негујете лепо,

Морала сам ово вам донети. (пружа, музикалије)

Има л чега од свирке леишега,

Поезија што нам је подари 2!

Проза : Али пре но штогод засвирате, Употреб'те, ево, ове ствари:

(пружа мараму и кецељу)

Повезача, и кецеља чиста Нек су жени свечано ношиво; Нек јој образ као сунце блиста, И по кући нек послује живо. А када се сви послови еврше, Онда нек се поезије лати.

Поезија :

Зар би хтела, о премудри створе! ИМ ти нешто поезији дати 2

Проза: Како можеш и сумњати у тог ; ; | Та, оне су привезане здраво.

Поезија : Твоје ми се допадају речи; Чини ми све сад да имаш право.

Проза: Мудра проза, лепа поезија, Кад су обе привезане јако, Кад у право бирате их време, Милујете обе подједнако —

Поезија;

Тад ће слика лепа, узорита, Бити цео живот ваш и рад;

Обе заједно: Против бриге, невоље и беде Биће обе неразорив град,

Н, И.