Женски свет

98.

се чини, да би било добро за наше народне прилике.

Неки свештеник српски, који неће да се именује, изнео је скорим на јавност је"дан предлог, који смера, да се годишње бар у један дан прикупи све Српство у једну целину, кад га је иначе тешко прикупити и зближити, и да у тај један дан води све Српство једна мисао и једна жеља, а то је: да сваки приложи по свом могућству по неки новчани ил друге врсте дарак на коју општу пародну установу. Тим начином би, бар једанпут у години, мислило све Српство на себе и своје опште потребе и зажарило би се за једну општу цел.

Ову мисао прихватили су сви родољубиви листови наши, а и ми ју сматрамо за опште корисну појаву. Листови се наши слажу и у том, да тај српеки дан, буде Видовдан у ком је све Српство спојено тужном успоменом на Косовски Видовдан. Кад би се та мисао и тај дан прихватили од васколиког Српства и кад би се нашло у сваком месту родољуба. који би на тај дан запшли по народу од куће до дућеи прикулљали дарове на опште народне цели, могла би се, на тај начин, многа наша народна установа очувати, многа цел потпомоћи, многа нова тековина основати.

Какве ће то цели бити и које би најпрече потребе требало испомагати, држимо, _ да не треба код саме замисли одмах и то додиривати; ми имамо за то довољно моралних тела, које ће нам помоћи, да решимо то питање : ту нам је „Матица Српска“ ту „Књижевно Друштво“, ту „Просвјета“, ту „Зора“, ту „Горски Вијенац“ ит. да ту су и Добротворне Задруге Српкиња, које такође познају потребе народне, па

ЖЕНСКИ

СВЕТ. БР. 6

ће нам казати, шта ћемо п куда ћемо с прилозима; главно је, да се прихвати мисао пи да се отпочне радити на том,

А ми смо, за то, да се одмах почне радити, а затај посао држимо, да су најзгодније, да ће највише моћи учинити и да ћемо наћи најодушевљеније посленике у нашим девојачким задругама, у том најчистијем извору народне будућности.

Где постоје већ оваке задруге, оне ће поред своје досадање цели, узети у оквир и ову народну потребу, а где их нема, нека се удруже бар само за ту цел. Ваљда ће се наћи и у најмањем сеоцету 2—8 интелигентније девојке, које ће примити на себе ту дужност, да већ ове године или најдаље о догодишњем Видовдану пођу по српеким домовима и да прикупљају ма и најмање дарове, па да их шаљу, овииз Аустро-Угарске, Босне и Херцеговине, по нашем мишљењу, најзгодније на „Матицу Орпеку“, они из Србије на „Књижевно Друштво“, а они из Црне Горе, на „Горски Вијенац“, а ова три друштва ће договорно намењивати сваке године куда ће ти прилози утицати; а прилози нека се зову: „Видовдански прилози“.

Замисао ова може се остварити само тако, ако се нађе довољно одушевљених раденика, дају изведу, а ми смо убеђени, да ју нико боље не уме и не може извести од наших младих Српкињица.

· Ето вам дакле, драге Српкињице, новог поља, да покажете, како се на делу љуби род свој. Удружите се и заиђите по том пољу српском и подигните вашим вредним и родољубивим ручицама овај непропад-

·" љиви споменик косовским јунацима.

На посао, у свето име божје, па ма то и после Видовдана било!

9Очи ЊЕНЕ...

Љубичицу видели сте Кад јој роса цвеће кваси, Е таке су очи њене, Такова их боја краси.

И небо сте већ видели Кад је плаво, кад је чисто, Ман. Беочин.

—— > —+-•——

Е тако је око њено, Тако плаво, тако исто.

Дивна ли је љубичица

Кад јој ветрић мирис крене, Па и небо, јер је плаво, Плаво као очи њене.

Жарко Гајић.