Женски свет

Бе 1.

ЖЕНСКИ СВЕТ. 99.

ЗАДРУГЕ ДЕВОЈАЧКИХ ЈНКОЛА У ВНРЛВСКОЈ.

Почетком 1897. г. удруже се неколико девојачких школа у Лондону под управом својих учитеља и оснују Задругу с намером, да потпомажу ону велику сиротињу, која влада у Лондону више, него игде на другом месту. На ту цел обвезала се свака ученица, да по могућетву прилаже месечно и годишње своје прилоге у новцу, или ручном раду. Ова задруга носи наслов: Задруга девојачких школа у Лондону.

Почетком 1897. године био је мали број школа у овој Задрузи, ну сада их је око 100 на броју, које приватних које јавних. — Президент (управитељ) ове задруге је владика Носћезгег,

Цел ове Задруге била је у почетку поглавито та, да се заодене и нахрани сиротиња, али се после проширила и на давање бесплатних станова и на васпитање дечице сиротињске. На ту цел узела је задруга неколико кућа под најам и дала сиротињи удобније станове, јер је пре тога живела у полудивљем стању. Кад су и ту страну задовољили, онда су ишли за тим, да се деца васпитају, т. ј. да иду у школу, а за ту цел основали су у сиротињском крају неколико основних школа.

Ова Задруга девојачких школа била је не само основатељ оваке добротворне сврхе, него је она поред тога пробудила и милосрђе у богаташа, те за кратко време одазваше се многи богаташи и великаши тој племенитој замисли и приложише велике своте. Тако принцеса Хелена даровала је за ту цел велику кућу, у којој се држе састанци ове-Задруге. Осим тога налази се у истој згради школа за малу децу и недељна школа за одрасле, који долазе на веронаук. Принцеса Христијана поклонила је такођер велику зграду за исту сврху. У овој згради налази се осим горе наведених одаја, још одел (Репзјопав) за девојке, које су у послу по разним Фабрикама и дућанима. Оне су пре, док овај Репзјопа! није био основан, биле принуђене да станују у врло забитном крају Лондона, и више пута у рђавој обитељи која није имала добар уплив на младу девојку. —

Та Задруга Д. Ш. има данас, после тако кратког времена, више кућа, у ко-

Јима се налазе школе за децу, Репзопа! на сиромашне девојке раделице, за жене раденице, па и за раденике, који су се одрекли опојног пића (алкохолног ужитка) и редовно долазе на веронаук. Затим имаде ту своју болницу за децу и за немоћне старце, старице и у опште за одраслу сиротињу.

У свакој овој згради има неколико настојатеља и настојатељица, који воде надзор на ред и послушност и које дворе болеснике, а све без икакве своје наплате, из чистог човекољубља.

Задруга ова има сваке године свој главни састанак у Лондону, и хиљаде и хиљаде девојчица под водством својих учитеља посећују ове зграде — и уживају, гледајући, како њихов рад, благословом божјим напредује, па су сретне кад виде,. да је сиротињи свануло сунце од како се ова Задруга основала.

Задруга ове врсте не само да је заслужна велике похвале, него она може служити и за углед, како ваља свом ближњем чинити добро и како треба још младу децу на живом примеру учити, ко је ближњи наш по оној изреци Св. Писма, па да виде ти мали какво је задовољство и уживање, кад се чини добро.

Овај красан рад ове Задруге учинио је на мене велики утисак, а поглавито ми се свиђа то, што је цео овај покрет подигнут на религиозној основи. — Енглези су врло побожан народ, они не почну ни један рад, а да се пре тога не помоле Богу и кад сврше који посао не забораве никад да се захвале молитвом Творцу небесном.

Ја сам присуствовала овогодишњем главном састанку ове Задруге, а пре но што смо отишли да видимо поједине зграде, одстојали смо службу божју, која је само читана, а у сврху састанка ове Задруге.

На лицу ове сиротиње могла је свака добротворка читати велику благодарност, коју осећају према својим малим добротворима. Овај рад Задруге Д. Ш. заиста је похвалан и даје лепа примера, шта се све може учинити енергичним и истрајним радом и са најмањом децом.

Хамттон, (код Лондона,

Зора Прица.