Женски свет

|

14. ___ ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 8.

Самопрегор за послом је најлепша врлина и та на част служи свакој особи, па била ова у сиротињи или богатињи. Самопрегор може следовати само из предходних врлина, а тај самопрегор за послом рађа највећу врлину, што сваку особу украшава, то је пак морал. Особе, које су радене и имају самопрегор за ваљанима пословима руку својих, оне са уживањем гледају рукотворе своје, па и туђе, и од такових племенитих женекиња никада неће проистећи и помисао на неморал, као што је то у обратном случају обична ствар. Ако су женекиње у скученом материјал-

ном положају, оне са знањем и самопре-.

гором за ручним лепим пословима увек су кадре потребе за опстанак живота свога покрити. Оне женскиње, које су паку обилности еваких материјалних прилика, ако имају самопрегора и уму женске ручне радове, не ће никада зевати, пе ће им бити дуго и несносно време, не ће им се моћи она применити, да бестослењ поп ц јариће крсти, да, не ће никада слободно време скрштених руку провађати и мало помало чак падати и у саму нер-

а а <> 4

возност. Нико не зна како ће и до чега ће доћи, на што све може спасти, зато кад женскиње изуче ту праву благодет, ни онда им неће на штету бити, ако и доспу до сиротиње, лако ће им бити сносити сиротињу и биће увек ведра чела и поносите, што рукама својим на поштен начин могу заслуживати себи насушни хлеб, а како пролазе оне, које не научише ту благодат, па кад пропану, није нужно о томе речи тротити, па где је онда морал 2 Зато учимо за времена своју децу свима корисним ручним женским радовима и кућаретву. Спремајмо децу своју (женску). за вредне раденице, јер рад пристоји сиро машноме као и богатоме. Ваљан “ поштен посао је остављен људима, а тодела благослова за људе — само Богу ч апсолутној му доброти тприличи п никоме другоме. Ми овај чланак пуштамо пред наш женски свет с том добром жељом, а особито

та препоручујемо Српкињама матерама, да

га добро проучавају, па да никада не заборављају оне : „Ко ради, не пати се глади.“ Иван Сергијев

педагог

Сегедић

ПРОЉЕТНИ ЗВУЦИ.

Драгољуб Книн.

б Знаш ли, ко ми пјесме буди 2 Рујна зора кад заруди И по горам проспе сјај, Твог ме красног лица сјети, Па за пјесмом пјесма лети И поздравља родни крај.

Б'јели данак када гране, Чини ми се, мило лане,

Оно сунце да си ти,

Па за пјесмом пјесму слажем, Ц'јелом свјету да ја кажем, Да ми душу сунце згри,

Џоноћ дивна кад се евије

И затрепти и засије

С неба звјезда силан број,

И тад пјевам, па се чудим, Што ми живиш ту међ људим, Кад је горе станак твој...

2. Мај је цвјећем окитио

ДО и брјег, По планинам и по горам Копни снег,

Одјела се зелен-лишћем Шума сва,

Лахор лети, па ћарлија Бог зна шта !

Лептири се пробудили, Шире лет,

Рек' би, неком дочек спрема Цјели свет:

драк прољетни испунио Мирис благ,

Из даљине славуљ стиже, а >. по Гест нам драг;

Он ће с липе расцвјетане Ширит пој,

Одјекнуће сва шумица, Брјег и до;

Љубави ће он славити Чар и елаест,

Олушаће га цвјет и лептир, Бор и храст:

Сав ће свијет осјетити Слатку жуд,

Којом моје срце врије, Кипи груд!