Женски свет

Бр, 8.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

115,

ОВЕН И ЖЕНЕ.

Шопен ! Звучни вали заструје око нас код тог имена. Наша се душа растапа у сјају месеца, у светлости звезда, читав низ слатких и уједно тужних — мелодија љуљушкају нас, као _ славујев — пев. Такво беше стварање његово. 'Го се огле-

дало у његовој отмено умереној, сања--

лачкој души, где одјекиваху радост и јади, који карактеришу народ му. Дах неодољиве сете провејава његово звучно песништво, као и њега самог. Дал беше чудо, ако је тиме женска срца задобивао, ако су жене љубиле тог чаробника, који их је расплакивао а уједно и засмејавао 2

Већ у раној младости знао је генијални дечак за благослов женске нежности и брижљивости. Мати његова Јустина рођ. Кризановека, побожна, осетљива п умиљата женска душа, од које је наследио музички таленат, па онда његове веома даровите три сестре, љубљаху најнежније младог Фредерика или Фрицека, како га тепајући називаху. И он јету наклоност од свег срца враћао. Нарочито се топло приљубио мајци својој, тајећи од ње све оно, што

би је могло растужити. И доцније јој из.

даљине само весела писма писаше. Већ као дечак од осам година ступио је он на једном добротворном концерту, задобивши велико допадање и од то доба постаде љубимцем високе аристокрације, која га уведе у своје кругове. Примаху га кнежеви Царториски, Цетвертински, Саџиета и други, и често је позиван на двор кнеза Константина чија је жена веома музикална била. Госпође размазише лепушкастот, малог уметника и он у опхођењу са њима присвоји Фино понашање и тежњу за лепом околином и прекомерним — луксусом.

Често је боравио и на добру кнеза Радцивила, и онде је са обема ћеркама овога, са бајним принцезама Елизом и Вандом, сасвим поверљиво општио. Прва га је више пута цртала, а последња је тако добро свирала, да би Шопен радо постао био њеним учитељем, како би стекао право, управљати њеним нежним претићима по таснама.

Музикалној кнегињи, којој дневно мораде одевирати Е-МоП Ројопајве-у, посвети он с благодарношћу своје поштовање.

Године 1830. дође у Варшаву славна

певачица Хенријета (Сонтаг и дивила се свирци младога Шопена. Њега је опет одушевило њено певање и он би се често нашао у њеном салону, да слуша њено певање. Ту упознаде ону девојку, којој је очитовао прву ватрену оданост срца. свог : Констанцију Гладковеку. Лепу, младу госпођицу, која се за певачицу усавршавала, често среташе кад би ишла у музичку школу или-кад би ишла у цркву. Обожаваше је и сањаше сваке ноћи о њој, али се није усудио, да јој се приближи. Како ли му срце куцаше кад је код Сонтагове у салону до ње стајао, те гледаху један другом у очи! Њен учитељ уведе је код слављене певачице и од ове је добила неколико добрих савета. Пошто је Шопен са њоме говорио, љубав његова пређе у успламтелу страст. Али је ову брижљиво скривао пред свачијим очима, само је своме другу из младости Титу Воциеховском писао, „да је он можда на несрећу своју, нашао свој идеал“, и овај остаде повереник његових веза, које се све топлије развијаху спрам Констанције, тим пре, што ни она није остала хладна према ватреној оданости уметниковој. После свршене науке Констанција ступи на варшавску Оперу. Као окован седео је Шоцен међу гледаоцима, а после представе трчаше кроз улице „као у душевном заносу,“ Његова љубав стрепи у свим музичким делима његовим из тог доба; са мислима на Констанцију, на „његовог анђела мира“, компоновао је један грациозан валцер и Ададо свог Е-Мо1-Сопсетћа.

_Дуго се уздржаваше од путовања у Италију, што му саветоваше учитељ његов. Напослетку је ипак дошло до растанка. У његовом опроштајном концерту суделовала је и Констанција; она изгледаше „чаробна“ у белој хаљини с једном ружом у коси. — 2. новембра, 1830. крене се он на пут свечано испраћен од својих пријатеља. Али њега обузе слутња, да Варшаву и Констанцију више никад видети неће, слутња, која се и обистинила.

У туђини вазда беше у чежњи и мислима код своје драгане, „Кажи јој пише он свом другу — „догод у мени срце куца, нећу никад престати њу обо-