Женски свет

116.

жавати. Кажи јој, да ће се чак после смрти ми мој пепео под њепе ноге посипати. Али све је то још мало, што би јој од моје стране могао рећи!“ "Гако ватрено товораше прва младост, први занос!

Међутим Шопен није отишао у Италију, него, после дужег бављења у Бечу, оде у Париз, наравно не на мало, како он мишљаше него за навек. У вртлогу велике вароши ишчезавала је драганина слика по мало испред душевних му очију. Ипак је осетио читав вихор бола, кад је дознао, да се Констанција године 1882. — удала за једног варшавеког трговца.

Јадни Шопен! Ледене славе је достао; можда је уживао и нежну наклоност многе лепе жене, али мирпе среће освојепе љубави није доживео. Концертима, које млади виртуоз, приспевши у Париз, приређиваше, задобио је он једним махом најживље ин_ тересовање сувремених уметника п отменог света. Сви његови земљаци, који се у то доба у Паризу нађоше, похитали су, да га потраже и да га позивају. Не устручаваше се похађати сад Шопен куће кнежева: Царториског, Љубомирског, грофице Платер и Потоцке, баронице Броницке и других отмених госпођа. Овде свираше он

своје Ројопаљве-е и Мос тпе-е, овде играху.

грациозне жене п девојке по његовим Валцерима пи Мазуркама, овде је он љупко говорио својим заносним начином, уз највећу пажљивост. Госпође тих аристократских кругова отимале су се да постану ученицама његовим и сматраху свирку ње: гову као неку — исповест Причало се, да је кнегиња Царториска једном пред њиме на колена пала, тако јој је свирком цело срце потресао; а грофица Платер да му је љубав изјавила и да је једна од његових ученица из љубави спрам њега — умрла. Глас и чедност гроФице Делфине Потоцке утецаху неодољивим паром на уметника, који се лако одушевљавао и њој посвети други Сопсем у Е-Моћ-у, Адашо у овом његовом делу је један од његових најдивнијих створова маште му. И за многим другим госпођама се он заинтересовао, али њега би одмах одбило, ако му се какав год чин или само једна реч, један поглед не би допао.

Озбиљну наклопост је осећао спрам

младе грофице Марије Водцинеке, коју још.

ЧКЕНСКИ СВЕТ

родитељи њени никад не би

Бр. 8.

дететом познаваше. Њена се браћа васпитаваху у заводу његова оца и тако су га ови о Феријама често позивали на добро Водцинекових. Затим се видео са Маријом, која беше изишла необично лепа девојана, код ујака њеног у Дражђанима. Сви њени сувременици хваљаху јој племићски лик са тамном бојом, са угаситом косом и сјајним црним очима. На Шопена је учинила незаборављен утисак, кад га је као друга из детињства најсвесрдније предусрела. Њој је његова уметност пмпоновала, јер и сама беше музикална, шта више и компоноваше. Тако је заједничка уметност откала танану мрежу око њихова срца. Кад је Марија са матером својом отишла у Мапепђад, оде за њом и Шопен, само што стара грофица и не слућаше, каквим је поводом он отишао куд и они. По њеном мишљењу још увек је постојало оно пријатељство из детињства и држала је за немогуће, да би један уметник из грађанског реда смео око бацити на њену кћер! Али Шопен и не помишљаше на друштвену разлику; цела се душа његова распламтела и на његову неисказану радост Марија му је наклоност његову враћала, измењујући е њиме многе љубавне знаке. Али кад се једном догоди, да јој он под једном липом исповеди своју најврелију жељу, да се његовом назове, опа му с болом рече, да никада његовом постати не може, јер то допустили. . Разочаран по други пут у својим нај

светијим осећајима, дубоко рањени Шопен поврати се у Џариз, где наскоро мораде дознати, да му се драгана удала за неког грофа Шарбека. Негда је сложио песмицу препуне туге:

» Још те гледам тред собом стојећи,

У паљинци дешињој !“ а на њему се испунио садржај строфе :

друге

Око другог руке сави, Мене... претен заборави ! Прохујало је више година, у којима је Шопен искључиво упућен био на додир са својим земљацима. Тада ступијош једном жена у његов живот и свет, и ова је задобила значајан утицај на њега. Генијална госпођа Аурора Дидеван, позната под књижевним именом Жорж Санд, чији су први романи у оно доба сензацију чи-