Женски свет

Бр. 8.

нили, чула је Листа, где са дивљењем говораше о. дару Шопеновом и о његовом појетском генију. Она је прибавила себи дела његова и анто јој отуд одјекиваше, дирнуло ју је најсимпатичније. Својој жељи, да композитора упозна, давала је најживљег израза; али он, који осуђиваше сваког женског књижевника, избегавао је дуго да се с њоме сукоби.

Кад је она најпосле састанак в њим постигла, он се осећао с почетка готово рећи још више отуђеним. „Ала је то ататична жена! Јељ тао доиста жена 2“ рекао је Хилеру. У истини је Сандова. имала,

КЕНСКИ СВЕТ.

11

нешто мушкарско у својој нарави ; то одаваше већ, што је и мушко одело радо носила, у цели да проучавања ради може походити разна места, где је женскима улаз забрањен био. Строго васпитање очеличило ју је, те постаде енергичном, а ретки јој ум се смилно изоштрио. Код ње је сусрет са Шопеном друге осећаје побудио, него ли код њега; његова природа одговарала је појимању, које она о њему имађаше и дирнула је срце њено. Без зазора му је више пута поручивала, да га љуби, да га обожава. (Свршиће се.)

СЛИКА И ПРИЛИКА.

Сишао се месец бледи. У ту реку плаву,

Ја га гледам ббна, сетна — Своју слику праву.

Што се кријеш, ој месече, СОлико жалостива 2

Дар ти вода сету блажиг Ил ти тајне скрива 2

Јесте, јесте, хладни вали Уништују ббле... Ах, и ја бих најволела

Н. Сад.

Спустити се — доле.

== Ка -

б• •

ЈАН ХУС.

Наша браћа Чеси, прославили су прошлог месеца свога великог учитеља и реФорматора. Јана (Јована) Хуса, који је пре 500 година отпочео јавну борбу речју и писмом као професор прашког свеучилишта против црквених злоупотреба, што се појавиле од стране појединих црквених поглавица (папа) пре 500 година. Са тог свог дела био је проклет од папе, његови вписи спаљени и за тим је позван на одговор 1419. г. на великом прквеном сабору у Косницу (Констанцу), на Боденском језеру, где је било искупљено око 150 хиљада народа разних народности вере рим. католичке, и цвет интелигенције целе западне Европе. Кад ни ту није хтео да одустане од своје науке и свог уверења, осуди га тај сабор на смрт, те гату живог спале на гломачи, Беше то човек учен, побожан, примеран у сваком погледу и за то јење. гова смрт изазвала општу осуду,а у на-

роду Ческом општи устанак. Чески је на-

род осећао, да је е Хусвом и оп мучен, а

особито га је болело то, што је Хус на превару одведен на губилиште, јер је немачки и аустријски цар Сигисмунд дао Хусу писмено уверење, да му неће бити ништа, пак да оде на тај сабор, а после га је напустио. Са тога је букнуо у Ческој осветнички рат, који је трајао пуних 20 година,

'Томе знаменитом свом сину подигао је прошлог месеца чески народ у Прагу из својих прилога видљив знак свога признања, подигао му је, што се вели, споменик. 'Гом приликом искупиле се у Прагу и Ческиње у великом броју, и одржаше у славу тог дана ошшти скуп евију задруга, те дадоше израза и свом патриотском осећању у лицу госпођице Магове, која је стала пред слику Јана Хуса и изговорила у име свију Ческиња ове знамените речи: |

„учитељу велики, сиромашни, чисти, истинити, свети, ти који си отаџбину и народ свој чешки смртно љубио ! Ти, Учи-