Женски свет

Бр, 8.

КЕИСКИ СВЕТ.

121.

Лице јој одаваше мали душеван немир, а поглед њен управљаше у даљину, очекујући неког.

Тај дан долазаше њен син — великошколац кући, радосно, победоносно. Био је вредан и на време је полагао своје испите.

Мати му је добро живела са Милкином сестром и другим госпођама, те у почаст сину приредила сјајан дочек у свом летњем пребивалишту. Наравно, беше ту и Милка са својом другарицом — његовом сестром. Обе девојке беху пораниле у виноград, а остали гости дођоше пред долазак жељно очекиваног госта.

Дочек беше најсрдачнији. Мати је поносом гледала свога сина, а он њу — поштовао и волео неизмерно. Беше добар младић; звао се Душан Волео је природу и чезнуо за свачим што

је лепо. — Посматрао је много Милку, била му је лепа, лепша му се чинила, но када ју је оставид, — али је опазио на њој једну необичну

црту, и то му је увећало пажњу. Шетао се са девојкама по трави и причао о својим наукама, забавама, о животу својих садругова и пуно пуно.

Оне су с пажном слушале његово занимљиво ћеретање, док најпосле предложи и замоли он, да седну, и да сада Милка њему што прича, из свога најскоријег живота.

Милка се трже, лице јој обли лака румен и рече, да нема ништа особитога причати. ЖЖи-

вела је — рече — добро, и свршила своје науке... па онда мало уздахне. | Он је то опазио и посматраб је дуго, дуго

У постељи је ту ноћ Милка први пут за плакала. Њој се чинило, као да је срце и тајна њена повређена и мислила је само на љубав своју.

Од тога дана учини се и њој Душан необичан. Била је уверена да она већ љуби, а питала се и нехотице, да ли и он кога љуби г Није ни слутила себе. Он познаде, да је Милкино ерце болесно, трпео је и љубио даље.

Једнога дана беше опет цело друштво на излету. Он се мало шетао сам, па онда потражи

девојке. Недалеко од куће одмараше се Милка

и сестра му на трави; ова у полу-ену, а Милка затвореним очима — будна. Он застаде, уздахне дубоко ирече: „Бајна је, као први пролетни дан; када би могао рећи да је моја, био би сретан прееретан“, И пође даље. — Милка отвори очи, а две сузе засветлише у њеним очима; он виде и рече: „Ви љубите“ ! |

„Јесте“ одговори она — и опет наста ћутање.

Дуго се нису видели, јер Милка оде сестри Мари. Он је дошао за њом, да она не зна и тамо је чуо од пријатеља својих, да су Милку видели са пријатељем њена брата — више пута.

Душан је тужан отишао кући.

Милка дође поново удатој сестри. Дознала је за љубав Душанову и беше јој жао —- имала, га је радо.

У заносу њених најлепших дана, у сред најлепша уживања сретне младости, дознала је и то, да њена прва и права љубав не годи оцу и мајци његовој. Љубила је и љуби даље, али се од тога часа решила своје стечено знање употребити у корист свога опстанка.

Она поста учитељица.

Растанак од њене сестре Маре беше јој страшан. У цвету своје младости отргнута из загрљаја њена, — пробуђена из првог љубавног сна .. пошла је она сама — у свет!.:

У хотелу једне варошице у провинцији провела је ноћ у грозничавом немиру. Мислила је на све, што је оставила и на оно зшто је чека. — Помисао на школеку децу блажила је њен бол, али помисао, да она без заштите, без љубави у овом месту почиње као самостална жи-

вети — увећала је тугу њену. — Мислила је на детињство, сетила се као иза сна мајке своје — и плакала горко. _ .

Први сунчани зраци септембарски пробудише је; трже се, скочи, а први глас, који до ње допираше, беше школско звоно. |

„Дужност ме зове“ рече тихо, уздане, обуче се и пође у нови свет.

Први њен корак беше сретан. Невино једно детенце, вођено за руку од свога оца, брбљало је разне веселе речи. Милка заста, познаде се и запита где је школа. Отпратише је донде, а тамо се нађе у веселом дечијем свету.

Све око ње беше ново, угодно! Она, у стаду своме!...

Дани пролазаху и Милка се уживила у свом новом положају, стекла је велики број искрених пријатеља и радовала се животу.

Срце њено тишти по некада једна рана, али ју вида Милкина природа. Она љуби, љуби силно, — па ипак је сретна.

Онаје свесна свога положаја .... тоје одгој њене сестре — да дивна успеха!...

За 2 -8 дана путује она њој. У безграничној радости плива њено серце....

Уклоните јој се сви с пута за часак, док она целива руку њене сестре — узнак благо-

дарности |!