Женски свет

У Новоме баду, !. гептембра 1908.

=

Год. ХМШ,

> ДКТ а И.

палаје Ко а | ЛИ

|

ПУЧА А МЕ Ај

Ви || Е - аја

у | БАРИЕТвИН -) пе АДРУГА ; | _

те ЗЛЕ! СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА. Е у

| пе 9) = •

„=> = јин = = ___-__-= -Е == | 5 ИЗЛАЗИ: - ЦЕНА: == „|

~ У. у Сваког 1. лана у КИНУ 2 круне; ва Србију 2'/, дин. 4 8 :

коло СРНСКИХ ОЕСТАРА,

Јаук наше браће и врисак наших матера у Старој Србији и Маћедонији, што га посведневно чујемо из наших листова, потресао је нежна срца наших матера и сестара у Србији до дна ојађене душе и оне се скупиле о Великој Госпојини о. г. да се договоре, шта ће и како ће радити да олакшају терете тим паћеницима, а уједно и да скину део хришћанске дужности са. свог сестринског срца.

На збору том искупило се преко 200 најотменијих госпођа и госпођица београдског женскиња и тачно у четврт на пет отвори скуп гђа Милица дра Добри у име сазивачког одбора, поздрави присутне па_ триотским говором, те позове збор да се конститујише. За председницу збора буде изабрана гђица Софија Анђељковићева, за, потпредседницу : гђица Надежда Петровићева, а за деловоткиње гђице: Јел. Леонткијевићева и Лазаревићева.

Чим се збор конститујисао, устане деловоткиња гђица Леонткијевићева и поздрави збор оваким патриотским говором:

Драге сестре, дошао је судбоносни час, кад треба да се све, са свих страна прикупимо, не жалећи ни труда ни жртава.

Далеко од нас пламен гори ; живи гробови

| пасти оно што се још може спасти!

отворени су, да приме оне жртве, које наше име носе, наше песме певају, наше прадедове славе, Хоће, да их све до једног утамане. Тирани желе, да тамо не буде више ни једног српског. · Не дајмо, сестре, не дајмо брата свог, јер би нав проклела суза његова, јер би нас прок-

имена

| лело српско млеко.

Они не говоре, бол им је замрзнуо срца. Они више не јаучу — ... Са њихових бледих усана откида се само једно: молитва Богу, оцу свих нас, да им помогне, или пошаље смрт да

| се не муче.

Ах, сестре не дајмо, да до тога дође ; не дајмо, да изумру, да их глад умори; не дајмо да голих руку очекују последњи час. Помогнимо им ! Јер ако им ми не помогнемо и не прихватимо, ко ће 2!

Туђин, мајко, срца нема. Туђа рука бол не вида! — Од овог часа предајмо се само њима, — само

| мисли о пружању помоћи и њиховом спасењу.

Оставимо ситнице, оставимо за часак на

| страну све своје личне потребе.

Заложимо се, и спасимо из очигледне про-

У овом бурном времену, у овим претешким

| тренуцима потлачене браће и сестара наших