Женски свет

· 130. кад им прети сунце да зађе, заборавимо на себе и посветимо се нашем општем циљу:

„Све за Српетво.“

Братске жртве топло падају на рањене груди! Та слога, браће своје ради — подигнуће клонула срца напаћених. Света је она рука, на коју се у овакој нужди може брат наслонити.

Сад, кад ми оснивамо ово наше коло, већ хиљада матера и деце мртве леже. — Ми, ниже нас имамо живо гробље — непобусане гробове. Имамо хиљада жртава попаљених и поклавих речите доказе беде и свирепства.

С тога, сестре драге, позовите све своје сроднице и пријатељице и сложно са свих страна ступите у коло к нами, да спасемо још оне, гладне и невољне, које нам је случај спасао, да их Турци не потурче, да их Бугари не побугаре, Јер

„Сила Бога не моли “

Узмимо бригу за њих, да их морално и материјално помогнемо — јер лепа српска посло вица каже:

„Радиши и Бог помаже,“

Крај наше срећне деце, која се смеше одевена и сата, осврнимо се и на децу потлачене браће наше, која у овом тренутку плачу само за кору хлеба, која нама преостаје Хлеб је њима прогутала паљевина и бесна хорда отела. Писка одојчади и изнурених мајки небу је дотужала ; а суза, очајна суза безизлазних зала, тешко пада на срце изнемоглих отацаи стараца, гледајући обезоружаном мишицом своје најмилије благо, како се пати; гледајући свој разорен дом, своју баштину и цео завичај евој крвљу обливен ; гледајући целим погледом како душман прождире срце-ерца њиховог — не могући својом изнемоглом снагом притећи у помоћ последњем вапају порода евог.

Сестре драге, напред — на свети рад на васкренуће снаге у браће своје! Па нека нас на томе не омете ни посао, ни лични интереси, ни личне дужности. Ове, све је то према општој ствари, општој потреби мало — да засени овај узвишени посао.

Дакле, множина и само множина наших

удружених радних снага учиниће, да се циљ постигне, да се друштво подигне.

У коло сложно сестре Српкиње. Јер : „Само слога Србина спасава !“

Српкиње напред, на свети и нежни завет свој! — — — —

После овог поздрава прочитала је опет свој говор потпредседница збора, гђица

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 9.

Надежда Петровићева, који је такође пун лепих и патриотских мисли и који уједно износи и цел самом састанку. Њен говор доносимо само у изводу, како ву га и београдске новине приказале, а гласи овако:

дар има кога, коме се пред очима не јављају крваве слике оних догађаја, који су се у последње доба десили у Ст. Орбији и Македонији. Тамо је пожар, који уништава еве. Црни се ђаво кези роду српекоме. Устај роде српски ! Сунце се слободе рађа. По старој српској земљи крв се потоком лије. Страшна слика, која ум помрачује. Мрак се спустио на еве. Јадне жртве последњи пут упиру поглед овамо на нас на Србију. Хоћете ли да ређам ужасне слике 2 Тамо се бесна Турадија весели. Дебар и Кичево леже уништени. Зар ова зверства нису стидни срам за овај век За век еманцапације и елободе 2 Европа не хаје за толике жртве, а кад је пре неки дан на возу погинуло четир кувара дигла се толика ларма.

Нашим је сестрама око усахнуло од страхота. Бог је велики, а људи су неосетљиви. Смемо ли и даље тврда срца бити и од срца сузу не пустити 2 Спасавајте, што је за спасавање. Закуните се, да ћете послужити срећиин јединству народа евога. Кад сви изгину и ми ћемо с оружјем у руци борити се...

Драге сестре, богаташице и раденице, ма које вере биле, покзжите западу и оријенту, да је ерпџска жена чврста, да је вазда с народом и за народ и да се лако не савија. Шокажимо да смо достојне народа у коме емо поникле. Наше жртве до данас бејаху мале. Бугарска се много више трудила. Она је Балкан запалила. Они су од нашег народа учинили свој народ. Створили су нову идеју. Ми се морамо, крајње је време за то, пренути на рад. Србија је толико заузета, унутрашњим стварима, да је заборавила на Стару Србију и Македонију. Ко жртвује све, добија све! Догађаји напредују гигантским корацима. -

На страну сестре забаве и разонођења !

Коло ће се наше бавити да припреми видарке и нудиље, не остављајући нашу браћу да их друге вида. Основаћемо радионице шивења. да Бугарке се прича да су јунакиње, а зар и у нашим жилама не тече крвг Будимо нове Косовке Девојке, нове Јевросиме и царице Милице. Оставимо се заносних валцера и мирисних будоара! Нека нам груди разгрева песма од јунака. Збацимо све, што нас стешњује. Оставимо ђоп-[оп! Прегнимо на рад! (Живела !