Женски свет

162.

ЖЕНСКИ СВЕТ

да имају шпроко поље необрађена земљишта, |

Од њихових најзнатнијих задужбина поми-

њемо, да су многе од њих подигле заба- |

вишта, те тим сачувале нашу малену дечицу од првог однарођивања и својим поступком присилиле и општине, да се п оне заузму живље за ове установе и да не дозволе државним властима, да одвећ агре-

сивно поступају с претапањем нашег еле- |

мента у свој државни идеал, а то је велика добит за наше народне интересе. Поред тога подигле су у Загребу женски интернат, те сачували нам тим многу Српкињицу од пропасти У Сомбору су подигле „алумнеум“ уз мушку учитељску

школу и знатно олакшале приступ сиро- |

машном делу наше омладине, да се може одали учитељској струци, у којој смо јако

били опали. У Вел. Кикинди п Панчеву

подигле су раденичку школу за сиротније девојке, и дале им прилику, да пауче ту радити и зарађивати себи парче хлеба, а имућније, да науче своју кућу унапређивати. Све су то лепе и корисне установе, и као год што су те задруге полако бро-

| |

| | | |

јем расле, тако исто опне полако. али сигурно проширују и своје деловање, те ће за овим поћи и друге задруте и свака према |

приликама, а у једном пли другом правцу

подизати установе, које су од потребе. Но из целог тог рада, што га ове за-

друге у новије време по нашим већим ме-

стима предузимају, види се јасно тежња, |

да нашу омладину жепеску навикава и наводи на рад како ће временом сама себе да издржава. (Свет је дошао до тог убе-

ђења, да се милостињом не чини добро, |

него зло код здравих људи. Пружањем милостиње подстиче се леност и перад, а то су највећи злотвори за народ здрав и способан, те су дошли на мисли, да обуставе

милостињу и да стварају устапове, које ће |

човеку давати зараде, јер рад оплемењава, ствара карактере и подиже достојанство човеково. Данас је рад прва и најкраснија

врлина међу образованим светом, а нерад.

и леност највећи порок, као што вели и сама наша пословица: леност је мати свију зала.

Ми се дакле радујемо тој појави, што

се п у кругу наших Добротворних Задруга | р

Бр. 11.

окренуо поглед на ту страну, да нам диже и раденике и раделице; п за то долазимо да им на том путу обратимо пажњу п на другу установу, која је код западних п напреднијих народа нашла у кругу оваких задруга стална седишта,

Ма мислимо ту, да задруге паше треба да отпочну међу сиромашнијом класом у народу да растерују предрасуде, које се одомаћиле у нашем народу, да је токорсе срамота женској страни да служи. Та предрасуда грдно шкоди нашем напредовању у овим крајевима, где сав остали свет око нас прихваћа то као најсигурнији свој опстанак. Деца се њихова у бољим кућама нашим уче реду и раду и односе из наших домова хиљаде за своје уживање и налредовање, док ми и наша деца гладујемо, пропадамо, сиромашимо и тражимо хлеба и зараде чак у Америци, а не умемо да се помогнемо на свом рођеном огњишту.

Писањем се не да то исправити, за то су нужни сами примери и жива реч, а та треба да потиче од ових наших задруга, Пољски се послови довршују, Фабрике ућуткују и много ће женско чељаде, које је са те стране доносило по коју крајцару у кућу, остати сад беспослено, те ће на брзо нестати и оно мало прискрбљене уштеде; а зима се приближује, настаће у брзо глад и голотиња и натераће многу кућу да проси или да баци образ под ноге. А све би се то могло избећи, кад би им женска деца отишла сад у службу у наше боље пи одличније куће. С тога сматрамо, да би сад згодно време било, да се искуце одборнице и остале чланице, па да запђу по таким нашим породицама и да их наговарају, да дају своју женску децу у службу код добрих паших породица. Тим ће се сачувати многа наша кућа од моралне п Физичне пропасти. Деца ће им се научити раду, реду, чистоти и у ошште бољем и уреднијем животу. Поред тога многа српска мука прећи ће у наше куће и породице. Ово би била школа, која би практично привела у наше домове бољи и напреднији живот и тако многа деца наша не само упутила па добро, пего и сачувала телесно и морално, док их Фабрике убијају на обе стране. Деца така иду по ваздан без ичи-