Женски свет

Бр. 11.

јег надзора, остављена сама себи у тим најбујнијим годинама, те и нехотице падају у грех, а све то са погрешних мисли и лажног стида.

Задруге наше треба да су и васпитачи, а не само добротвори. Као што смо извештени велико-кикиндека Задруга већ је отпочела рад у том правцу, а предњачи им вреднафњихова потпредседница, гђа Ода Пачу, то исто ваљало би да покушају сад

ове јесени пи остале наше задруге по варо- |

ЖЕНСКИ СВЕТ.

168.

шима, па ако у први мах и не буде бог зна каквог успеха, доцније ће бити, кад се наш свет освести и на живим примерима види то добро и полезно дело. Једанпут се мора прекрхати с тим, време је, да се и отпочне с тим.

Даруваркиње су отпочеле живом речи да. лече зло из наших нижих слојева народних, одлазећи у домове и учећи их сваком добру, па би ваљало, да их упуте и овој стази, овој практичној школи.

> Ф==——————————————

У КОЛО СЕСТРЕ.

(Посвећено „Колу Срп,. Сестара.“)

У коло сестре драге и миле Српкиње дичне, у коло све!

Са свију страна, нека нас сложне Косово ново затече !

Јер ено веће Марица пере Крвавом пјеном косовски скут. Ситница јечи, а Вардар дере Обале бујне бјесан и љут. —

И сури оро на врх Балкана Џрикован што му ј' орловеки лет. Раскида ланац, а он се дубље

У кости и месо задире клет.

И крв се точи, и месо кида И страшан вапај пролама зрак! Ужас и страва са свију страна. Браћу нам на крст распиње враг.

Помоћу пакла демон цроклети Кандило пали пророку евом ! Загреб.

Сјече и коље све што достигне И у прах ствара цркве и дом.

И мач се оштри и главе падају И црне вране пирују Пир. Балкан се тресе и небо уздише А богови силни диктују мир!

Људи и жене, дјеца нејака

Бјеже, не знаду камо ни куд,

Док им гдје и смрт с глади праћена И љутом зимом не спр'јечи пут!

Српкиње, сестре драге и миле, Осјећај српски позива нас; Помозмо сложно браћи несретној И чујмо њихов очајни глас.

Хватајмо с' у то „Коло сестринско«,

Са свију страна гдје нас је год!

И срцем нашим пуним љубави

Пригрхмо тужни Косовски род! Милица: „Коло СРНСКИХ СЕСТАРА,

Наше сеје, наше мајке, што се удружише под овим именом одржаше своје прво предавање у Београду прошлог месеца а у корист оне узвишене и племените цели, коју смо истакли у пређашњим бројевима, нашег листа, Предавање је отворила гђца Надежда Петеровићева, секретар друштвени са неколико језгровитих речи, изнесавши и овом приликом у живим бојама патње нашег народа у Ст. Србији и Македонији и начин, како да им се помогне. После ње је декламовао прикладну песму Р.Ј. Ода-

вића, члан народ. позоришта г. Добрица Милутановић, врло вешто и заносно. Трећа тачка овог вечера и управо право предавање држала је председница тога друштва, нама добро позната и врло уважена старица, гђа Савка Суботићка,“)

Ово је четврто предавање гђе Суботићке за последњих шест година, али је

Гђа Суботићка је говорила о Вел. Госпојини о. г. у Ст. Бечеју : „О задаћи наших певачких друштава“; трећи дан по том у Т. Бечеју: „О задаћи наших добротворних женских задруга; о Малој Госпојини у Земуну: „О моди и луксуву и ово горње у Веограду. Уред.