Женски свет
164.
ово, кавда, и најзанимљивије и најважније предавање.
Госпођа је говорила: и о разним питањима, која утичу на јавни и домаћи живот народни.
Слушаоци уздижу тај говор као смиш- |
О српској жени
љеним, језгровитим, округлим и пуним ритма. | Веле, да је систематски сређено говорила
о српској жени у опште као матери, љуби,
домаћици и ваепитачу; а о српској сељанци
као економу, индустријалцу, уметнику и песнику. Оно даље нека говори сам писац, који је тај говор прибележио у подлиску „ Грговинског Гласника“, бр. 281. од о. г.
О Срикињи као матери рекла је између осгалога :
„Орпеке су мајке као Весталке дан и ноћ бдиле, да им се на огњишту свети пламен љубави и братеке слоге не угаси...“
О љубави и пожртвовању српске мајке рече, да је оно толико да њиме често шкоди својој деци:
„Српека би мајка — рече госпођа — сваком свом детету метнула круну на главу, држећи да њеној деци није нико раван. И својој деци често у толикој мери попушта, да она у много прилика, не унесу у живот ни ону количину спреме која, је за животну борбу неопходно потребна “
„Орпкиња-љуба елужи као узор женских врлина, пуна одушевљења и пожртвовања за крет часни и слободу златну.“
Кад је госпођа развезла говор о Српкињи, као домаћици, рекла је: „Не стоји кућа на земљи, негб на — жени,“
У току говора о српској матери као васпитачу, нагласила је говорница да, српска мати при ваепитању своје деце има нарочито пазити на хармонију душе, ерца и карактера. —
„Дете које из мајчина грла чује српеку песму из мајчиних уста српску маштву — томе ће род и вера прадедовска остати светињом до гроба, а језик је душа којом народ као народ дише,“
У паралели између васпитања у старо време и сад рече госпођа, да је у старо време темељ домаћем васпитању био карактер и морал, а сад св за школу живота мора стицати и школско и светско образовање.
„Домаће васпитање мора бити темељ школском образовању.“
да тим је уважена госпођа почела низати особине српске жене из народа, доказујући конкретним примерима, да српска сељанка више
мати
ЖЕНСКИ СВЕТ.
Вр. 11. доприноси издржавању породице, него муж, изневши да она није само економ него и — индустријалац. „Кад би се домаћа индустрија систематски организовала — нагласила је госпођа — постала би она неисцрпшним извором народног благостања, Разлагања о Колберу, великом министру, који је Француску подигао материјално — врло су нас занимала.
Мишљења је да се све оно што се може израдити у домаћој индустрији не пренови на Фабрике, нарочито израда платна. Јер је ручно платно трајније и са здравственог гледишта здравије од машинског.
Држи да би у нас требало подизати Фабрике само у оним пределима, где би водена снага могла
служити машинама као мотор. У тим би се Фабрикама израђивао за извоз један део наших сировина, и то само као полуФабрикат, јер онда нису потребне ни тако савршене машине ни вешти радници, што би пама у почетку због материјалних разлога било врло тешко набавити.
У вештачкој изради наших народних женских рукотворина огледа се стварајући дух народног генија,
„Орпеска је сељанка дакле и уметник! А то ву јој и странци признали на светским изложбама!,“ узвикује на основу тога п са пуно права уважена госпођа.
„Српске народне тканине и везови, то је поезија женске руке, златом исписана иглом по танкој ћерћелији.“
У оном делу говора где се говори о српској жени као песнику наводи многоуважена госпођа, да су наше народне женске песме гуслари само ширили, него неке и допуњавали, и отуд у тим допуњеним песмама онај дуализам у карактеру ч осећају.
Изгледа нам да је само жени дато да опази ове заиста Фине разлике. — —
Новина нам је излагање символског значаја наше народне орнаментике, за коју госпођа рече да је старог господског порекла, порекла цара Фараона, јер јој је Мисир колевка.
Кад је много уважена госпођа резимовала свој говор о српекој сељанци као економу индустријалцу уметнику и песнику, запитала се са пуно збиље:
„А чиме се ми, српске госпође, можемо похвалити % — Ничим, што би одговарало импулсивној снази српске жене из народа на пољу наше индустрије и њене вештачке израде.“
„танком
не