Женски свет

БРАТЕ

ЖЕНСКИ СВЕТ.

165

Са пуно ентузијазма и материнске молбе узвикну говорница својим усхићеним слушаоцима:

„Аманет вам, драге госпође и кћери, српска жена из народа и њена домаћа привреда !“, препоручујући српским госпођама њихову сестру сељанку најтоплијим речима,

„Орпека жена, српска песма и српска црква, били ву извори из којих су народни борци енагу црпили“, рече госпођа при завршетку свога несравњеног говора. И заврши ванредно згодно, и дивно, апострофом српској омладини:

„Пођи српска омладино, стопама врлина наших славних предака, па ће се и наши потомци нама поносити, јер ћемо и ми њима на част и узор елужити!“,.,.

Бурном одобравању не беше краја: Сви

присутни похитасмо да дамо. видљива израза своме одушевљењу, љубећи десницу ове узор

<>

мајке, жене и Српкиње.

И Њено Краљевско Височанство Принцеза Јелена, најузвишенија Српкиња, приђе и са неколико топлих речи одаде заслужено признање овој уваженој старици, која нас је својим дивним говором очарала, у потпуноме смислу ове речи.

Из евега. се видело да је госпођа рутинирана, говорница и да јој ово није првина, јер је— и поред дубоке старости —- говорила цео сат, без икаквих пауза, без спреме, и без забележака, чему се нисмо могли довољно начудити.

Срдачна. хвала и најискренија честитања уваженој госпођи са најтоплијом жељом да је још доста пута чујемо онако чилу, крепку и одушевљену за све што је добро, лепо и племенито у нашем народу, коме се она достојно одужила и као мајка и као Српкиња и као родољуб.

ПРОЉЕТНИ ЗВУЦИ.

— Драгољуб, Книн. —

1.

Чему, душо, сравнит могу Очију ти поглед бајни 2

Да се винем небу горе

До прјестоља звјезда сјајни, Узалуд би сав пут био,

Јер на небу не би наша Чем' би очи те сравнио.

Чем' да кажеи, сличне да су Те малене усне твоје 2

дар ружама руменијем,

Што лептире медом поје 2

Ах на свјету нема сласти, Какву усна твоја пружа,

Шта су спрам ње сласти ружа!

Чем' би, јање, рајске дражи Лица твога сравнит' мога' 2 Да дочекам рујну зору,

Кад врх мора великога

Руже провше — не би смио Ни тад рећи, да сам сличност Пронашао и видио....

Чем' ли тебе, дивно лаве, Сравнити би ја могао 2 дар анђелгма, Бог којим је Вјечну младост даровао 2 "Твоје дражи пламом горе,

Срце ти је ватра. жива, А без врца е' њедра њих ва !

8. далуд звјезде са висина, Просипају сјај, далуд пјесмом славуј зове У мирисни гај: Ја не слушам дивне цјесме У нођици тој, Занјет, опит, слушам само, Како збори анђб мој. ...

"Озарујућ“ својим сјајем Дивног неба свод,

далуд мјесец лети, плови, Не пратим му ход: Покрај мене тихо, лако

У ноћици тој

Занјет, опит, гледам само, Како ступа анђб мој. ...

Па и онда, кад нас к себи Вјечни зовне Бог,

Тог ћу пића сужањ бити

И заноса тог:

Не осврћућ на дивоте Рајске поглед свој,

Занјет, општ, дивићу се Кроз сву вјечност њој!..,,