Женски свет

БР 12:

ЖЕНСКИ СВЕТ.

188.

ДАНУ НОЋ!

Са хоризонта сунашце тоне Тихо и лако за горе оне, Сакрива топлу моћ; И за њим пурпур се већ притаје И ко да шапће кроз уздисајс: Тихано — лаку ноћ! —

101 У: 1900.

Сунашнце ово, које је за'шло И за горама покоја нашло, Зором ће опет доћ'; Ат ти ми никад, мој зраче мио! Ти ви ми шано, кад си се е'крио да навјек — лаку ноћ! Амалија.

О зе на рад о о Се дон 4 Од

=> ЛИСТАК. =

3:07 8 про: оду осе о

КАТИН „ЈОЏВ“

од А. Буко.

Брачни диалог:

Муж: (који је таман лампу упалио — својој жени која је хитро у собу улазила): А, Като, од куда ти 2

Жена : (скида шешир са главе, трза огртач са себе и баци га на столицу) Погоди !

Муж: (0, мани ме, доста сам напрезао данас своју главу.

_ Жена : Сећаш ли се прошлог лета 2

Муж: Те још како, моја реома...

Жена : Ти неблагодарни, тој болести треба да заблагодариш за шестонедељно одеуство !

Муж: То је истина, иначе бих само осам дана ваљада ишчупао; јест, тако дуго одсуство је за нас велика добит, насљедство од читавих милијуна. Дивота је било у оном пределу, наравно не обзирући се на моја хладна купатила и забрањено ми пиво...

Кена : Џа какво емо познанство тамо стекли! Саветниковица на пример, адвокатова госспођа, Браунериовица, знаш она, за коју кажу да је тако богата..:..

Муж: Свакако заслужује њен муж много новаца. ... Жена : Мора, јер њој п треба. А она ме је

јесенас и позивала,

Муж: Знам, знам, сваке прве и треће среде од пет до седам часова увече. А ти јој се никако ниси до сада одазвала.

Жена ; Бога ми, била сам баш данае.

Муж: Но! како је билог Лепо 2

Жена : (Загушљивим гласом) Врло лепо. да мене, тако рећи и сувише лепо. Нисам просто знала, куда пре да погледам. Да ли стан, или намештај, слике, огледала! Та красота! Свуда "електрично осветљењ“, простирачи, уметничке ствари. Па још к томе ужина, о каквој до сада, ни сањати нисам могла, просто зато, што такво

Слаткиша, какА тек посуђе!

што до сада ни видела нисам. вих нисам до сада познавала.

Ваиста би на свакој изложби награду добило.

Око стола свуда госпође у таквим тоалетама, кажем ти у таквим тоалетама...., та све од, саме евиле.... просто саме живе слике моде...

Муж: Дакле, за једну жену врло занимљив призор

Жена: Јесте, кад је и сама тако обучена. Али ја у овој сиротињској литији.

Муж: Но, но, та је хаљина баш сасвим нова, а стоји ти изврено.

Жена: Ја сам права просјакиња према њима изгледала (плачним гласом) и стидела сам се. Сама сам се себи чинила као сељанка, коју су позвали у књажевски двор емеја и шале ради. Погледај само моје брилијантске минђуше. Носим их само о великим празницима, јер се бојим, да их не изгубим. До данас су оне биле мој највећи накит, мој понос А знаш ли шта сам хтела са њима да урадим на јоџг-у 2 Хтела сам да их потајно извучем и сакријем. МИ то треба да је накит! Смешно! Оне су еве имале таке медаље, игле и претење, да ми они засенуше. Сад можеш себи преставити, како сам ја тамо изгледала.

Муж: Но, па заштог! А пред каквим златарским излогом са свим весело блебећеш!

Жена: То је сасвим што друго. Накит у излогу човеку се допада и — ништа више. Али кад човек види женске, које такво шта заиста имају и које се при томе тако понашају, као да све то тако мора бити!

Муж: Џа шта да чине другог

Жена: Да се понове, горде да су, и шта ти ја знам. Али не, на против су пријатне и миле према мени биле. Па да, и ја сам при-