Женски свет

184.

јатна са епромашнијим светом, и ја нећу никоме нажао да учиним. И код мене онда, заиста ни спомена од понижавања нема. Али тамо! 0, ја сам то све тамо осећала! Па о чему су све са мном разговарале! Да ли ми се нов комад у позоришту допада; како ја о овој и оној оперској певачици судим; како мислим о најновијем роману — рекла бих, да су ми се хтеле мало ругати. Па да, а кад смо ми ишли у позориште; од куда мени толико времена, да све те модерне књиге читам, џа све и кад бих знала да постоје писци тих романа. Потпуно сам у неприлици била, свакако сам све којешта бунцала. Остале госпође, разуме се, нису биле у неприлици, оне свашта знају, све су виделе, чуле и читале. Њима јо још пре представе сваки позеришни комад познат. У опери им је дуго време јер су сваку представу гледале већ десет пута. Оне не схватају да има људи који и не познају такав комад и књигу, глумца и певачицу; оне држе, да се то све само по себи разуме! Па сад питам те, зашто то 2 Зашто баш оне а не миг Ти ел зацело више учио, но муж Браунерцовичин, ти теже завлужујеш свој новац и — могла бих се ошкладити — на поштенији начин него он или други ко; па и ја сам од добрих родитеља и боље би у једној ложи доликовала но Браунерцовица или која од њених улицканих пријатељица ; ја бих за свако уживање захвална била и не бих све грдила и критиковала,

Муж: У кратко, од данас бавиш се својим социјалним питањем. Тиси незадовољна

Жена: Још више: ја сам несрећна. Овај

стан у ком вам тако спокојна и задовољна била, овај намештај.... Муж: Који за ових пет година чисто ну

реду држиш.....

Кена : Ова лампа....

„Муж: Којој си ее толико радовала, кад сам ти је донео. 2

Жена: Петролеум! Све сиромашно, оекудно, ружно !

Муж: Но, ти си луда!

Жена: Да, кад се човеку очи отворе кад увиди како судбина неправедно, недостојно са њиме поступа, — онда си луд. А што ми је највише криво, то је, што не могу том надутом женскињу ни да вратим, што не могу и ја јопг да приредим...

Муж: А што да нег

Кена: Боже, како то говориш»! Јао томе нећу ни да мислим. Та такав један јошг а Ја Браунерц прогутао би цео наш један месечни

Уљма, марта 1908,

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 12.

доходак. — А зарбих ја могла таке даме посадити на ове препотоџеске столице уз овакав сто, под ову мрачну лампу и послужити их из тако сиротинског посуђа. Њима би се чинило да су у кухињи каквог завода за сиротињу.

Муж: Хм, то је истина. Али ти ипак, морат приредити један јопг Не ужину за твоје пријатељице, него ужину на коју нећеш Браунерцовицу и њојзи равне позвати.....

Жена: Него 2

Муж: Друге особе. Ти често разговараш са неким нашим комшиницама. Ту је на пример жена оног епромашног кројача на четвртом спрату, после жена опог повлужитеља, који има четрдевет круна месечне плате и петоро деце...

чКена: И те ја да —

Муж: Позовеш. Баш те, и још неколико њих истог сталежа. Ти се обупи као данас, узми твоје брклијантске минђуше, накити сто што боље можеш, изнеси оно мало порцуланског поеуђа што имамо, ножеве и кашике од кина сребра фине чаше и опрему за ликер.

Жена: Па онда....2

Муж: Те сироте жене дивиће се нашој еветлој лампи, твојој хаљини, минђушама, твоје посластице јешће, тако рећи, са побожвошћу, гурајући се пстајно и упозораваће једна другу на твоје богатство. — Ако хоћеш можеш им причати како смо недавно двапута једно за друго били у позоришту — а да сам седишта безплатно добио, не мораш споменути — можеш им показати нашег илустрованог Шилера или Хајнса изапиштати их, дали они знају за какво боље издање.

Кена : Та иди!

Муж: И те жене, сиромаштвом измучене, које једу из пукнутих тањира и чинија, које шију и крпе поред мрачне и мале лампе, које тек из чувења познају позориште и лепу књигу, које цео живот проводе у мраку и муци, — те ће жене код тебе пето тако седети као што си ти код Браунерцовице седела, биће у неприлици и пуне пакости као што си и ти била, па кад кући оду, чиниће то исто што си ти чинила; кудиће и оговараће своју угоститељку...

Жена: Престани! Стидим се.

Муж: Зато, што право имам 2

Кена : Не зато, већ што сам ти повода дала за све то. Оди овамо, пољуби ме за то

5 576. Муж: Хоћу, врло радо. А сад ни речи више

о јошг-у у опште. Вечера је на столу. С немачког Даница Коларов, рођ. Кузмановић.