Женски свет

ЖЕНСКИ СВЕТ. 29.

ПОЛОЖАЈ ВАСВИТАЧИА.

— По мађарском. —

Више пута се спомињало, али се никад није опширније говорило о положају васпитачица, забавиља и домаћих учитељица, које код појединих породица делају. Истина, оне саме не упознају пас са својим околпостима, али онај, који положај и живот њихов проучава и пажљиво све по“матра, те све и види.

Нарочито пак треба на њих да обраћају пажњу они, који су обезбеђени, тим пре, што ове, сироте васпитачице, немају збринуту мировину за своје старе дане, ма да оне то с правом заслужују, јери оне располажу са толико исто способности колико и јавне учитељице, само им је срећа худа, јер нису могле да постану јавне раделице. Док забавиље поверену им децу у заједници васпитавају, дотле васпптачице

код породица исту дужност врше. Њихов |

је посао исто тако врстан, као и оних. Увиђавнији родитељи уважавају труде њихове и труде се, да им олакшају позив. У оваким породицама васпитачица се сроди и много лакше врши свој свети задатак, јер га врши споразумно с родитељима. У таким кућама осећају се васпитачице, као да су у родитељској кући. Ко не бп испуњавао позив с радошћу, са одушевљењем у такој кући!

да уздарје родитељи морално и материјално потпомажу трудољубиву васпитачицу, (све могуће чине да јој положај што пријатнијим створе, даном приликом и поклонима јој гову), и плату јој по заслузи повећају. Природно је, да је задовољна; али на жалост, број овако угодних места много је мањи, него неугодпих !

Код породица, које су проглашене за

рђаве, није увек случај, да су родитељи криви или деца, него често и васпитачица, сама. Јер можда пе зна да поступа са децом разумно, немарна је, површна ит. д. Овака васџитачица своју собетвену махну ретко увиђа, него највише баца кривицу на родитеље и на децу. Ово нам потврђује та околност, што често пута, код породица, које су као рђаве обележене, дође по пекад одушевљена п спремпа васпитачица па остане дуже времена и изјављује

се потпуно задовољна е кућом, а и кућа с њом. Зло је, кад се госпођа на васпитачицу и ова на госпођу тужи. На оваким местимаје дете жртва, које, видећи ове непрестане зађевице између маме и госпођице, изгубе обе углед и деца се ни једној не покоравају.

Извор највишем злу лежи у породичном васпитању, јер материно криво сваћање о васпитању често љубав материна према, деци, толико смета, да васпитачица нијеу стању извести ни најблажију казну те на најбоља правила васпитања не могу да се изведу. Природно је, да мало успеха има васпитање тамо, где према стручном поступку једна неоспособљена личност диже препреке својим аукторитетом. Ово често чине тако зване: „Нервозне“ маме, које су још и ћудљиве. У колико се односи на васштање ово је један од најнесретнијих положаја за једну ваепитачицу, јер овака мати не паграђује,не казни дете по заслузи, него према своме расположењу и своје ћуди. Према томе дете никада не зна шта сме и шта не сме учинити, јер много пута за најмању ситницу буде јако накарано, па и бијено, док другом приликом иста мати много већи преступ превиди.

Нервозна мати често, пута пада и у таку погрешку, да у разјарености својој кара и казни дете без кривице, а већ у идућем часу грли га, љуби, теши, шта више са њиме заједно плаче. И тако. дете у сваком случају верује, да је посве невино, а никад не долази до тог убеђења, да сам себе позна. Нервозној мами ретко ће се приљубити дете, јер већ и слабо одојче зна и осећа, ко је према њему неправичан. — Познавала сам нервозну госпођу, која је у евојој душевној раздражености немилостиво избила своје малишане и тада је васпитачицу карала, што јој није децу из руке отела. А да се случајно ставила на пут, може бити да би и сама окусила зле ћуди материне Дете нервозних родитеља много пута већ рођењем донесе и само ову болест, што такође смета добром васпитању. Поред тога васпитачица није у стању ни да казни, у случају потребе,