Женски свет

30. ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр, 2.

већ на прву оштрију реч отпочне кривац да се дере, ларма и виче, како би изазвао мамино сажаљење, — јер зна, да мати не подноси његов плач; те га тако мимоиђе свака казна.

Дете живи с' рачуном! У таким породицама,; богме, врло мало може учинити васпитачица, јер не ради по своме увиђењу, него мора да се равна по ћуди своје госпође.

А „торде“ маме! О, колико пута морају, сироте ваепитачице, да осете, како је низак положај њихов. „Горде“ маме знају то врло добро да прикажу. Н. пр. Васпитачица нареди за казну да није слободно детету да седи за заједничким столом при обеду. Мамушки је пак тешко, да јој синчић седи сам и она отиде и села поред њега за малим столом. Своје љубимче је тешила и разонођавала. Против тога наравно приговори васпитачица, а паша „Дама“ развучено викне: „Овде у овој кући сам ја госпођа и оно чиним, што се мени свиди, ви пак као „плаћена особа“, морате оно чинити, што вам се нареди, и што се мени свиди!“ Нагласак ових речи тек: понижава, човека до скота....!

Одвећ љубазне маме, које преко мере милују своју децу мазе их, те тако уназађују васпитање. У појединим случајевима, још би се могла и поправити погрешка, кад би васпитачица сама по своме убеђењу поступати могла. Она мати, која својом мајмунском љубављу чисто зависи од детета, не може никакво добро принети правилном начину васпитања. У својој љубави толико је заслепљена, да и онда не дозвољава да се дете казни, кад је казну заслужило. Овако је дете, обично врло рђаво; оно тера своју вољу по некад до дрскости, не боји се никога и ни од чега; јер зна, да га ни глава заболети неће. Ево један пример овако васпитаног детета: Спреми га мати за шетњу. Друге ципеле је хтела да му обуче, које се господичићу нису допале. Иначе колебљива мама, поред које је дете други пут са неколико суза постигло цељ, сада је постојана и одлучна остала, поред топлих ципела, пошто је то време захтевало. На ненавикнуту одлучност ову, дете се толико

згранило, да је своју матер, у тренутку, кадајга је матп и пољубити хтела, горопадно по лицу ударило п рекло: „Ево ти на кад не попушташ !“

Сама сам била очигледан сведок овоме призору и нисам могла да се начудим, да мати и после овога није своје дете казпила. У присуству васпитачице стидела се своје слабости, али поред свега тога ипак није допустила, да се казни малиша: „Не разуме он, душо моја, кад узима памети неће то чинити!“ На оваком месту савесна васпитачица не може се дуго задржати. јер јој госпођа веже руке речима: „Ја недозвољавам“. Познате су раскошне п сујстне маме, које како своју, тако и дечију спољашност држе за главно. Малом дечку пусти дугу косу, што је веома непријатно а особито лети. Девојчицину косу „набренује“ са шареним тракама окити, тако исто и одело јој. Па тако већ у слабом добу детињем засеје у њему семе сујете, које се временом толико разграна, да никаква рука васпштатељска пије у стању то искоренити. Познавала сам девојчицу, која је једва 3 год. имала,.а знала је на чудноват начин преставити, у каквој би се тоалети хтела шетати. Васпитачица је пронашла, да је практичније да другу хаљину обуче, нашто је мала приметила: „Та, није доца елегантна, па још пије ни моделна; у ној нецу ици!“ Мамушка се наравно еретна осећала па овај „Фипи укус“ евоје кћери, као што она назива. И хвалећи се, прича својим познаницама, како већ сад Фини укус има њена мала ћерка! Није бадава мамина кћи и т. д. Друго неко дете (од 5 год. које сам такође познавала) дотле није ишло од куће, док се није уверило на великом огледалу, да ли је доста налицкано. Али од како страшпих последица може да буде сујета и раскош у доцнијем добу, показује данашњи живот. Ако материјалне околности не дозвољавају ишрење помпе и сјаја, у стању је раскош и пре да се понизи до греха само да задовољи сујету, која је у страст прешла. Ни за ово

кужно зло нема средства васпитачица, јер

много се јаче придржавају сујетне маме својих погрешака, но да би их могло изтрезнити .