Женски свет

62. пренесено на рачун год. 1904. -- Освнано главница задругина износила је концем 1908. год. 5865 Круна.

Ови извјештаји примљени су с одобрењем на знање, те управном одбору на предлог ревизијоног одбора, дат апсолуториј. -

Коначно је обављен избор 4 одборница и тајника, тако да је сада управни одбор овај:

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 2.

предеједница : Јелена Б. Јоановић; благајкиња: Јелена Ђ. Поповић; тајник Лаза Хорват, апсол. правник и чиновник код „Привредника“ (нови); одборнице: Марија Миланковић, Марија Руварац, Јелисавета Борота, Паулина Матијевић, Савета Велендерић, Марија Лађевић, Јованка Рогожарски, Милица Ћук и Јелена Мих,. Јовановић (нова). Досадашњем тајнику дру Богдану Стојановићу

предеједница бароница Катинка Живковић; пот- | вотирала је скупштина захвалност и признање.

—-__--____-__-_--<а <==_---_ — __-_

Фе Лис ТАН, =,

Уб: 45 от оарес ке аи зе

ПОРОДИЦА СМИЉИЋЕВА

Написала Мила Д"ргурсве.

(Свршетак.)

Чим је Савка умрла, рођаци се одмах пријавише као законити наследници. Опоруке нема, а вовац који Урош хтеде положити за Наду, нестаде, зграбише га пре но што је суд имао времена да све попечати. Наду нијенико ни гледао Њој су само заповедали као обичној послузи. — А кад дође до поделе рођаци се почеше међу собом свађати, и отимати једно од друго. Наиђоше и на књижицу која беше на Надино име. Ту се опет породи преширка међу "њима. Шта да се ради с том књижицомг Не може се поверити девојци која није још пунољетна, а на књижицу уложено је преко хиљаду и неколико стотина динара. А нико од њих не запита: а шта ћемо е девојком, и ко ће о њој водити бригуг Најпосле један од њих рече „ја они и нису дужни водити о њој бригу. Она беше само подевојкиња или боље рећи служавка. А у тој књижици беше уложена њена плата, па то да јој се и да, и онда више немају никакве бриге о њој.“ Тако се једва сложише, те јој дадоше књижицу и рекоше, да може сместа ићи куд јој је воља, али име Јоцићево не сме носити као до сада.

Сироту Наду прогнаше из куће у којој је она живела тако сретно као рођено дете у крилу својих родитеља. Болом и тугом растаде се од свега онога што је волела и мислила да њој припада. Тако оде гђи Стани да је замоли за заштиту.

Госпођа Стана беше удовица неког трговца. Честита душа и добра срца. И ма да је имала

и она деце, ипак ју је драговољно примила, и желила, да Нада доврши школу.

Нади су се једнако врзле по глави последње речи њене помајке. Чудила се, за што јој пре никада ништа не говораху о њеној родбини. А како би јој сад потребно било да има ког свога. Па ето и сад ништа не зна о њима. По својој крштеници зна само да је кћи Јуле и Јована Смиљића, а помајка јој рече, да има и браћу. Али где су ониг И да ли су још живи И како је то да они о њој никада ништа не распитиваху 2 Све је то за њу била нека загонетка. За што јој бар помајка не могаше све изговорити, смрт јој пресече последње речи. МИ тако остаде сама на овоме свету.

Нада беше вредна, паметна и озбиљна девојка, волела је науку и трудила се, да је одлично и доврши. Тако је одмах и добила, као одлична ученица, добро место за учитељицу у некој Паланци, а својом скромношћу задобила је наклоност свију становника, особито ју је заволела попадија и њена ћерка Вида, која беше њених година, те су се те две младе девојке брзо и спријатељиле.

У истом месту био је и стари учитељ, који је такође са свога доброг начина предавања, и скромности задобио љубав грађана, те је провео скоро цео свој век у истој Паланци. Па како је остарио и почео побољевати, њега ипак не хтедоше кретати с његовог меета. А како дође Нада, она га је врло радо замењивала у његовом разреду кад би се по који пут стари учитељ осетио