Женски свет

68. .- ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 8.

да цело време свог дводневног бављења овде, били су сви ти гости, па и њихови пратиоци г. г. Др. Воја Аујунџић, општински лечник са супругом Татић, адвокат, гости наше гостољубиве потпредседнице и њене матере Нане Нашошевићке. Гости су до: чекани од потаредседнице и секрстара ово задруге, а тако исто испраћени пород ових јоши већом одабраном публиком, као и начелницом, благајкињом и супругом њеним г Арсом Пајевићем, који су при поласку обдарили женскиње поново лепим пукетима свежа цвећа. Задруга и публика све су чинили да овим милим гостима, учине што пријатније боравиште у нашој средини, и тежили су, да им учине толико лепих и пријатних успомена, колико су они својим отменим понашањем и вештачким приказима у псеми и евирци код нас оставили.

Змајево вече у В. Кикинди. Срби и Српкиње из В. Кикинде приредили су на Сретеније 2. (15.) Фебруара о. г. у част 70 -тодишњице, Змај Јов. Јовановића, — „Змајево Вече“, Чист приход иде на добротворне цели.

Задаркиње су приредиле у очи ускршњих поклада лепу забаву с игранком, која је донела, моралне и материјално користи томе друштву: За тај леп успех имају заслуге све одборкиње, а нарочито гђе : Симићка, Кнежевићка Кланчићка и Бабићка и секретар друштвени г. професор Јавор. Друштво се тек у зору разишло.

Друштво „Змај.“ На позив дра Ж, Миладиновића, адвоката румског, искупило се у Срем. Карловцима на Три Јерарха о. г. до 21 књижевник и новинар те решише, да се оснује друштво за потпомагање ерпских књижевника, новинара, и уметника, На ту цел има већ приложено у разним заводима 8000 круна, те се држи, да ће моћи то друштво успевати, На састанку том утврђене су начелнс мисли и изабрат је одбор, који ће епремити за то Формална правила. Друштво ће се звати „Змај“, у славу и спомен нашег песника. „Змаја“.

Српско народно позориште добило је свог новог управитеља у особи познатог књижевника г. Бранислава Ћ. Нушића. Ово се позориште бави за сад у Сомбору, а од Ускрса ће, по евој прилици, отићи у Суботицу и за тим: у Сентомаш, Ст Бечеј, Кикинду, В. Бечкерек и 1, д.

Приложница. Побожна старица Милка Џакулина рођ. Неранџић, поклонила је ст.-кањишкој српској православној цркви врло лепо „Небо“ у вредности од 1100 круна.

Зорком и Милутин

Приложник. Г. Коста Џетровић, родом из Земуна, а сад живи у штајерском Грац-у, поклонио је српској правосл. цркви на Косову приморском полијелеј и три престоне иконе у вредности од 800 круна.

АФоризми гђа Савке Суботићке, који су излазили у разним нашим ерпеким листовима, на иу „Кенском Свету“, пренети су и у листу „Србину“, који излази у Пицбургу у Америци, Одатле је неко превео на енглески језик, те су

пренесени у енглеске америчке листове.

Сегединци су основали српско црквено певачко друштво. Уписало се већ 50 чланова и чланица. Сегедин има сад своју Добротворну Задругу Српкиња и ево и певачко друштво. По хваљујемо ревност тамошњих родољуба, који у оном мору туђинства траже јемства, да се одрже и унапреде.

· У прилог Колу Српских Сестара у Београду приредили су они исти вештаци песме и музике, који су о Сретенију о. г. у Новом Саду приредили концерат са допуном оперског певача из Загреба витеза Камароти-ја. На забави је присуствовала и принцеза Јелена и приложила је 100 динара на потпору пострадале браће и сестара у Старој Србији и Маћедонији, на коју је цел пи приредило коло ову забаву. Вештина ових еуделача похваљује се и тамо са свију страна, а сама забава је донела преко 800 динара чисте добити.

Швајцарска. На швајцарским универзитетима има ове школеке године на медицинском одељењу уписано више женских него мушких питомаца. Од 1654 ђака су: 168 мушки и 891 женски ђак Женскиње су по универзитетима овако подељени: Берн има 377, Лозана : 181, Цирих: 171, Женева : 151, и Базел: 5.

Нова земљорадничка задруга основана је у Ст. Сивцу, Крушедолу, Добановцима, Бабин, Потоку и Класпићу.

И у Српском Крстуру у Банату препоручују Срби један другоме, да не продају никако никоме своје земље, да се између себе друже, пазе и помажу, да Србин пазари код евог Србина занатлије и Србина трговца, да Срби оснивају своје чисто српске задруге, да не иду мимо својих љекара, адвоката и осталих Срба другима, да Србин Србину намиче рада, зараде и т. д. једном ријечи да Србин своје пази, поштује и помаже. То чине данас многе задруге Српкиња, дјевојачка, омладинска и друга кола и друштва и сви ваљани Срби, свуда, Тако упућивање је