Женски свет

Бр. 83.

и Чивуте, и Чехе, и сав остали свијет подигло, то и Срби сад свуда све боље разумију и прихваћају, то је свагдје оправдано и умјесно, па и у Српском Крстуру. А ко се ради тога љути тај народу само очи отвара.

Срби у Пешти. Српска православна црквено_тколека општина у Пешти, одредила је 1000 круна годишње, на издржавање нарочитог српског школског течаја за Србе шегрте и осталу српску привредну омладину у Пешти. Српска привредна омладина ће долазити недјељом послије подне у српску школу, гдје ће их тамошњи српски учитељи, свештеници и т. д. поучавати у вјеронауци српском језику, историји ит. д. Дјеца ће се осим тога и између себе упознавати и утврђивати, а то је преважно, јер на млађима свијет остаје, а у Пешти има врло много нашег подмлатка. Тамо има — као што је познато и Боздина заклада, из које се помажу ваљани Срби трговци и занатлије, да могу своје самосталне радње оснивати.

И тамошња наша општина, која са Боздином закладом рукује, усвојила је данашње напредно и правилно становиште, да ваљане људе треба помоћи, али да прави људи не требају и не примају поклона; њима је прва помоћ довољна. И зато ће се од сад давати првенство људима, који се изјаве п обвежу, да ће — док се мало помогну и подигну — послије неколико година почети постепено враћати новац (4000 круна), што су из Боздине закладе за почињање посла примили. И ми одобравамо сасвим то становиште, јер је правилно. На млађима свијет остаје, чија је омладина, тога је и будућност, а ми знамо, да се прилике српског народа могу поправити само непрекидним и истрајним радом, стога ве и не уздамо ни у кога, него смо готови и одлучни, да евршавамо све своје послове сами.

Српска православна црквена општина на Ријеци (Фијума) одредила је једанпут за свагда, да Српском привредном друштву у Загребу стално годишње 200 круна за унапређење српског привредног подмлатка, као своју редовну помоћ на расположење стави. То је мала општина, али људи, којима је управа повјерена, знаду и вјерују; да нама Србима, данас још увијек највише разумијевања, умјећа, смисла за радиност оскудијева, да тај смисао треба покренути и помагати, а да је то осим големог труда и са великим издацима скопчано, — па зато сеи ти ваљани и савјесни Срби одазивају и ломажу.

ЖЕНСКИ СВЕТ. о (69.

Природно чудо. У Црквеном Боку, у Славонији, догодило се ово: 5. Фебр. о.г. у 1 сати после подне, изненадила нас је велика киша, олуја и грмљавина, и у исти час пуче гром у шталу Илије Драгосављевића, и упали је, те му изгоре двоје коња младих. Овакви се случајеви догађају обично у бреговитим пределима, па се свет за то и чуди чудом великим, да се такво шта догодило у равници као што је ово место, Посавина равна.

ЧИТУЉА.

+ Данило Прица, окружни прота киринеко-глински, преминуо је у петак 80. Фебруара (4. марта) о. г. у 58. год. живота. Беше одушевљен војник Господов и велик пријатељ народни. Има петоре деце, од којих му ћерка Зорка наш еарадник, штудира филозофију у Лондону. Нашем добром пријатељу и родољубу, нека је вечан спомен, а љуби Милици и деци елатка утеха, да еу имали доброг мужа и оца!

Т Панта Барјактаровић. У ред добротвора народних и земунских ступио је од 21. јан. о. г. и Панта Барјактаровић, занатлија земунски, који је својим радом и штедњом дошао до угледног имања и како није имао деце, а родбина му је имућпа по себи, оставио је за собом 26000 круна као Фонд, из кога ће се испомагати невино пострадали трговци и занатлије, као и њихове удовице и сирочад града Земуна и осталог народа. Са Фундацијом ће том руковати земунска прквена општина. За ову оставину имају заслуге рођаци, а највише Паја Николић, садашњи председник земунске црквене општине. Покојни Панта јеи иначе материјално и морално пспомагао сваку српеку и народну установу. Слава Панти Барјактаровићу. Бог да му душу прости ! |

% Јулијана Дракулићка, супруга покојног обрштера Дракулића, познатог из устанка 1848-9. год., упокојила се 25. Фебруара (8. марта) 0. г. у Будимпешти, куда је отишла лека ради, у својој 74. год. живота. Беше благе и мирне природе и вазда одушевљена Српкиња. Беше чланица овдашње Добротворне Задруге Српкиња од постанка. Лака јој била црна земља!

+ Стеван Шићаревић. Потпредеедницу Добротворне Задруге Срикиња у Тур. Бечеју, г-ђу Ангелину Шићаревићку, задесила је велика жалост, Упокојио јој се добри и честити еупруг Стеван Шићаревић, трговац 19. Фебруара 0. г. у 62. г. живота. Лака му црна земља била!