Женски свет

56. ЖЕНСКИ СВЕТ. 16 Бр. 3.

још много година здраву и крепку поживи ерпскоме народу на корист, а његовим кћерима на понос и дику.

Наша задруга је за дужност сматрала, да се овој врлој Српкињи, по могућству, одужи, изабравши је за своју почасну чланицу,

Ангвлина.

Ириг, 27. јануара 1904. „Треба хтети, треба емети, па да видиш куд се лети!“ — рекао је Змај у једној својој лепој песми. Заиста, да је атшења, тде би ми данас били! дар би било већих места, у којима ми Срби живимо, без овако корисних установа, као што ву: земљорадничке, занатлијске, женске добротворне задруге, читаонице, певачког и других друштаваг — Не би. — Данас, ми „сви и свуда“ имамо већином алтења за, политизирање, којим се баве и звани и незвани, а остало нам је све споредно, С тога нас радује, што су наше врле Српкиње Иришкиње намислиле, да оснују задругу Српкиња Иришкиња, да здружене утиру сузе месној сиротињи, да шире морал и корисне обичаје у народу да приређују забаве, помоћу којих ће распростирати српску пеему, да потпомажу друге корисне установе и т. д. Ова им се лепа мисао брзо остварила, што је знак, да је опа својски прихваћена код нашег женскиња.

Заиста је била милина посматрати, са каквим се прегалаштвом наше гђе Српкиње надмећу, која ће боље и више придонети остварењу њеном, те се тако ухватише у коло својих осталих вредних сестара широм Српства, да по својим силама. придонесу који стручак на олтар културног унапређења милог им Српетва. Евала им !

Чим су правила потврђена, отпочео је и рад. За председницу изабраше општеуважену гђу Софију ЛПетровићку, за потпредседницу гђу уд. Спасенију Жосановићку, у одбор гђе Марију Барковићку, Кристину Вујићку, Видосаву Борђевићку, Олгу Милошевићку, Јованку „Лисавац, Марију Аврамовићку, Јулку Мишићку и Милеву Лукићку, а за тајника свештеника Дана Мишића. Пред Божић даровала је задруга четрдесет К за одело сиротој школ. деци, а у очи нове го. дине приредила је и прву забаву са игранком у корист своје благајне са бираним програмом, који је прецизно изведен,

Овд. књиговођа Мих. Бреберина је исцрпно говорио о женским добр. задругама, њиховим задацима и т. д. Путникову вечерњу молитву

од К. М. Вебера, отпевао је мушки збор под коровођством Ђ. Отојшића, студ. агрономије, дивно и складно, као и другу, коло ерп. народних песама. „Хоће да буде балерина“ приказала је гђа Милева Ненадовићка као свој састав онако, како је и замишљала своју главну особу, када, је исти писала, те је и пожњела бурно допадање. Слушајући овај комад, увидесмо, да гђа Ненадовићка има књижевна дара, те би била штета, да га не опроба и усавршава на књижевном пољу. Од почетка до краја одржала је напрегнуту пажњу публике. Да вам га укратко прикажем.

Институткиња полази кући. Свршила је. Мати јој болешљива, те није могла доћи по њу. Путоваће сама. Сестра Луција је саветовала, да не скида вео до куће (ваљда због урока) и чим уђе у купе, да очита пет пута молитву 60городици. Улази у купе. Вади молитвеник. У томе улази млад господин, извињује се, да су сви вагони препуни. И он је из истога места, пријатељ њене матере. Њој и мило и криво. Густ вео, те не види да чита прописану молитву. Моли њега, да он чита, а она ће говорити за њим. Дођу у место. Матере нема, кола су ту. Сапутник моли, да подигне вео, да је упозна. Она учини, јер је пријатељ њихове куће. Када јој спази лице, „добије ватру у ерце“. Одвезе се кући. Кроз кратко време, запроси је један барон — маторац. Она не ће да пође, те се одлучује, да на поштен начин себи зарађује хлеб. Али, за чега је способна 2! Сада тек увиђа на свој велики јад, да и поред одличне сведоџбе, није ни зашто оспособљена ! Није за васамтачицу туђе деце, па чак ни за тшваљу! Једино добро игра, те јој сијну мисао, да би могла бити балерина. Игра по еоби, извађа разне Фигуре у балету. Спрема се да утекне у Париз, да се опрости ђувегије барона. У томе куцање на врати. Сапутник је ту. Иепроси је и избавља,...

Јенкову „Младу Јелку“ отпевала је учитељица гђица Иванка пл. Младеновићева уз пратњу хармонијума изврсно, а „Синђелићев гроб“ одекламовала је гђца Катица Барковићева на опште задовољство. Буру смеха и допадања изазвао је правник Васа Исајловић са приказом Нушићеве „Једне ведре ноћи.“

Леп је био и чист приход. Желимо нашој вредној задрузи напретка !

Милутин