Женски свет

Бр. 8.

ЖЕНСКИ СВЕТ. 55.

ДОНИСИ.

Беч, 2. Фебруара 1904. Држала сам да ће Вам позванији прву прославу и свечаности Добротворне задруге Српкиња у Бечу описати: славу крсног имена, Ваведеније, забаву и главну скупштину. Очекивање је било оправдано, пошто смо међу осталим гостима и људи од пера имали.

Позиву гђе Јелене Остоићке одазваше се родољубиве Српкиње и основаше, пре годину дана, „Добротворну Задругу Српкиња“ у Бечу. Ко познаје овдашње прилике, и зна шта значи стојати на мртвој етражи, тај ће лако поњати тешкоће, које је ова задруга имала до савлада, а може сада смело рећи, да је сјајно успела, Исто друштво је у очи нове године своју прву забаву приредило, и то у пџотџуно српском духу, која је морална и материјална успеха постигла.

Џрва главна скупштина одржана је на врло свечан начин; свечаности је у главном допринео говор гђе Савке удове дра Јована Суботића, коју је одбор за своју прву и једину почасну чланицу једногласно изабрао. Пошто се гђа Суботићка приликом главне скупштине у Бечу налазила, то је одбор, учинивши јој своје подворење, замолио, да им једним предавањем увелича њихову главну скупштину, којем се позиву гђа одазвала. Гђа Суботићка захваливши се на указаној јој почасти истакла је на првом месту заслуге председнице, гђе Јелене Остојићке, која је мисао покренула, и која је сваком даном приликом не само речима, него, што је главно, делом показала, да јеодушевљена и родољубива Српкиња, истакла је заслуге потпредседнице гђе Јелке ЛПрожаске, тајника гђе протинице Вукосаве Мишићке, српске књижевнице, и свију осталих чланица око подизања ове задруге.

Навела је међу осталим, да ова задруга има бити бедемом у мору туђинства, одбрана против сваке навале, расадник милосрђа, љубави и елоге за Србе у овим крајевима, расадник за све што је Србину мило и драго, те да тако њихова деца, наша омладина, наша узданица не утоне у мору туђинетва, да сви сложно пораде, мушко и женсоко, старо и младо на подизању Српства иправославља. После тога рече нам говорница, да ће нам само неколико слика из породичног и јавног живота нашег народа изнети. И сад је следила, једна слика другој. Подела у распореду светлости и сенке и ораторски колорит, дао је тим сликама

пластичан жив облик. Нећу те речите слике описивати, зато би требао стенограф, него само

утисак говора на мене, као и на остале присутне. Нисмо знали, чему више да се дивимо,

огромном и разноврсном материјалу, или оригиналном облику и једрој. садржини. Дивили смо се чистом српском језику, па и модулацији гласа, јер је све тако лако и звучно ишло као музика. Једном речи, госпођу треба не само чути, него и видети, како сваку важну реченицу пропраћа сходним покретима, јер у том лежи чаробна снага говорничког дара ове генијалне Српкиње.

Дивили смо се меморији па и Физичној снази говорнице, која је цело време стојећки и без икаквих бележака говорила. Заиста Феноменална појава, не само у нас, него и у других народа. Говор је трајао сат и четврт, а нисмо ни осетили. Саслушан је са највећом пажњом, а на завршетку бурним усклицима од многобројне публике пропраћен. Сви похиташе, да уважену старицу у руку пољубе и да се захвале на тако ретком уживању, заиста ретком — јер не чусмо ни у Бечу такова предавања из женских уста. Одбор све захвалио гђи Суботићки, што се њеном позиву одазвала.

Наша уважена почасна чланица гђа Суботићка је прва била, која је опћу пажњу на неоцењиво благо наших народних, женских рукотворина обратила и прва, која је мисао покренула за ширење наше домаће индустрије. Произвела је и препорођај исте, прилагодила је потребама интелигенције, но без повреде њихова народна карактера. Осим тога је гђа Суботићка не само материјално српске сељанке подизала, ширећи њихове рукотворине, него и морално, она је словом и делом ерпеким сељанкама жив учитељ била у евему. Мисао и о оснивању добротворних задруга Српкиња, виших девојачких школа и дечијих забавишта, и то је њено дело.

Кад све ово у обзир узмемо, морамо се и нехотице запитати, да-ли и у других напредних народа еличне појаве има Жена која је кроз

'50 година тако обилати и успешни рад развила

као наша дична Српкиња, гђа Савка Суботићка.,

Октобра месеца навршује наша уважена старица 10 година свога живота, за који можемо рећи да гаје подизању Српкиња посветила. Ми од своје стране жедимо, да је милостиви Бог