Женски свет

54. ЖЕНСКИ СВЕТ.

тор дозна за то, — а како је знао Рохлица као вредног и даровитог ученика, — позове га пред-асе и рече: „Драги Рохлиц, Ви сте таман на путу, да Ваше лепе, од Бога добивене дарове, злоупотребите на најгори начин. Ви извесно не слутите, куда то води. Причаћу Вам један пример из моје младости: На евеучилишту сам се упознао са једним младићем. који беше веома даровит, Латински и грчки знао је изврсно; често смо заједно читали старе класике. Каква-ли га је будућност чекала! Одједаред он доспе у друштво новинара и глумаца. Класици осташе у соби, а он трчаше у позориште. Најпосле није боље ни постао, него писац комедија. Тако је то, кад се човек занемари! Могу Вам, драги Рохлиц, казати и његово име, да не мислите, да Вас варам. Звао се — Лесинг.“

8. Шта вреди случај.

Једног топлог дана после ручка беше руски цар Павле заспао у наслоњачи, а прозори ње-

гове собе — у приземљу — беху широм отворени. У споредној соби стајаху на — такођер отвореном — прозору неколико дворских дама,

кад однекуд наиђе поред прозора један познати гардијски официр, те заподене разговор. Престрашене девојке дадоше му знак, да у споредној соби спава цар, те да ће га својим гла_ сним говором пробудити и бити кажњен. „Ја ћу га пробудити, али ме не смете издати“, при:

Рр о иташта официр; затим се привуче под отворен царев прозори — што је могао гласније узвикне отегнути звук руске страже, па ишчезне у грмљу. Цар се трже и љутито приђе прозору. На свој јед не опази никога, те позвони Пошто надошли коморник не могаше знати, ко је то био, позва цар батаљонског заповедника у Гачини и заповеди, да му доведе злочинца. То беше тешка задаћа, али Павле не познавашпе шале. Обуњени заповедник призва једног снажног младог војника, па му рече: „Ти би могао на лак начин заслужити две стотине рубаља, ако признаш, да си твојом виком пробудио ца-

ра« — Војник се почеше за ухом. — „Биће

батина, господине заповедниче,“ усуди се од2 7

говорити. — „Можда, али шта за то 2“ одврати

официр, „бол ће проћи, а теби остају две стотине рубаља! Војник се не могаше опрети и четврт сата после стајаше тражени злочинац који се беше сам пријавио — пред владарем. Овај се беше примирио, љутина га већ прошла; он премери војника од главе до пете, па рече зачуђеном генералу: „Пошто се сам пријавио, овај човек има не само срчаности и карактера, него и добро грло; подајте му на поклон три стотине рубаља и чин подчасника; добро ће водити команду !“ На Крстов-дан, 1904.

6 немачког преводи: М!ојеНа. ·

нар» у ан С-иињ–————————

0 БОКЕ!

У твојеј руци постоји л Боже,

И један зрачак радости праве 2 И једна искра веселог огња 2

— Да згреје ове груди крваве.

Постоји л за ме и један данак, Кога би мого сретним назвати 2 Да ли у опште и једна ружа, На овом путу меника цвати 2

Ах, за ме нема светлости рајске. Да осја моје суморно чело, Моји су дани невоље саме Виш мене мутно небо се свело.... Језеро, 1904, г.

Ја заман тражим кутак малени У ком би могао бар миран бити, Где би бар срећу кроз снове снов'о Где 6' мого мирно бар сузу лити...

Ал, нема, нема. . ах, за ме нема Топлога сунца на овом свету, Јер мој се живот у јади купа А младост моја вене у цвету.

Кроз мутан обзор мојије дана Ја видим слику судбине твоје, У књизи њеној још један бедан Живот — је име запис'о своје!

Исаије Митровић.