Женски свет

ЖЕНСКИ СВЕТ. ; 58

Бв 9, АНЕГДОТЕ ИЗ ЖИВОТА. 1. Политичар. могаше дати само мали молитвеник своје сестре.

Јо Обиње, дед познате гђе Ментенон, изгуби елужбу код Хенрика ТУ., пошто није хтео да изврши један краљев налог, сматрајући га погрешним. Деку, дворска луда, који је дошао на двор пријатељетвом првога, оде такођер. Кратко време после тога сретне га краљ на улици и запита, куда је отишаог — „Да: одговори Деку. — „Код кога си садаг“ запита краљ даље, —. „Да!“ понови луда. „Јеси се ти заветовао, да ништа друго не говориш, него то „да“ 2“ — „Да!“ рече опет д Обињеов пријатељ. — „даповедам ти, да ми кажеш узрок твог поступања!“ — „Да!“ — Сад краљ изгуби стрпљење: „Говори једаред“, повиче он, „зашто не одговараш ништа друго до „да“ 25 — „дато, господару, јер ме је случај са господином д' Обињ6 научио памети, да они верни, који се усуде, да друкчије одговоре Вашем Величанству, губе код Вас службу“.

Хенрик се забезекне на ову слободу, али после тога позва д Обињеа опет на двор.

2. Бетовен и Наполеон.

„Он се понизио од Бога до човека !“ повиче Бетовен, чувши, да се Наполеон, кога је он дотле обожавао, крунисао за цара. Онда приђе своме. столу, па подере насловни лист своје „јуначке симфоније“, коју је хтео посветити конзулу Бонашарти. „Цар“ Наполеон није тога достојан“, рече он и од то доба је мрзео „еплеткашког Корзиканца“. — „Наћи ће он већ (свога мајстора,“ тешио се.

После битке код Јене састане се компониста са својим пријатељем Крумпхолцем. „днате-ли већ, да је Наполеон у дводневној битци победио Прусе 2“ запита овај.

„Дакле и Прусе“ рече Бетовен, да се разумем у војевању, као у евирци, — он би на шао свога мајстора !“

8. Брзо писана граматика.

Кардинал Мецофанти,') чувени познавалац језика, беше дознао, да духовник папине „швај-

царске гарде“ зна романски, — како се говори вамо у неколико долина Граубинденског кантона. Црквени достојанственик познаваше донде близу педесет језика и наречја, али овога језика није знао, зато замоли тог духовника, да му даде какву књигу, писану у том језику. Младић му

5 Потпуним именом Спаверре Мехлоталћ, (1774. —1849.) равумевао и говорио 28 језика, — Прим. прев. —

Мецофанти узе књигу, те после два дана позове духовника опет к себи и показа му потпуну

"граматику романског језика, састављену према

оној књижици. Пошто је пет-шест цута говорио са духовником о његовом .материнском језику, — знао је велики филолог романски боље, него његов учитељ.

4. Захтев и одговор.

У пређашња времена могао је у Авињону (јужна Француска) свако добити докторску диплому, ако плати десет талира. Један весели адвокат, — тек што је добио докторат по ту цену, — метне на сто још десет талира и замоли сасвим озбиљно, да даду докторат и његовој пудлици (псу). „Ми никад не промовирамо два марвинчета у једном дану“, одговорише му.

5. Увек практичан.

Неке американске новине јављају: „Најновији проналазак у папирној индустрији јесу кошуље, са уметцима (т, зв. пластрони) од папира. Овакав један уметак састоји се од седам листова, од којих се сваки дан отргне по један, те се тако вазда може имати чист умстак. Проналазач ових кошуља штампа на наличју тих листова веома занимљиву новелу, те кад власник те кошуље почне читати, онда не може дочекати сутрашњег дана, да чита наставак, него отргне све листове пре, него што би требало. Услед тога те уметко толико траже, да власник патента једва може свет задовољити.“

6. Како се држи говор.

Познати Малсерб (1121.—1794.), министар унутрашњих послова. под Лудвиком ХУТ. мораде једаред — по Француском обичају — држати говор пред краљевићем, који беше у колевци. Дете се беше баш развикало, а Малсерб рече: „Да би Ваше Краљевско Височанство, на срећу своју и на срећу Француске, за ласкање увок били тако глуви и неосетљиви, као што сте сада, кад имам част, да Вам држим овај говор.

п. Одвратни пример.

Немачки песник Рохлиц (1769.—1842 ) беше у младости питомац Томине Школе у Липисци, која је онда била под управом Фишера, издавача „Анакреона“.') Песнички дар младићев рано се јавио, али у необичном правцу: место грчких и латинеких стихова састављао је немачке, Рек-

1) т, ј. песама Анакреонових (грчки лирски песник, живео при крају шестог века пре Х) — Прим, прев, —