Женски свет
Бр. 4. ЖЕНСКИ почасна чланица примила нас је врло љубазно, и изговорила нам млогу лепу мисао, о сазнању женских дужности у оцште а нарочито нас Српкиња. Како нам је лепо говорница препоручила истрајност и ширење пропаганде за нашу Задругу. Још једном јој кличемо „хвала јој“ на овој поуци и живела. Г-ђа Савка Суботићка указала је почаст овој Задрузи и присуствовала је на [. главној скушштини и на молбу начелнице и опште жеље свију чланица одазвала се иста уважена чланица лепом и поучном беседом у којој је навела међу осталим, да ова Задруга има бити бедемом у мору туђинства, одбрана против сваке навале, расадник милосрђа, љубави и слоге, за Србе у овим крајевима, расадник за све, што је Србину мило и драго, те да тако њихова деца, наша омладина, наша узданица не утоне у мору туђинства, да сви сложно пораде, мушко и женско, старо и младо на подизању Српетва и православља. После тога рече нам говорница, да ће нам само неколико слика из породичног и јавног живота нашег народа из-
СВЕТ. 88.
нети. И сад је следовала једна слика за другом.
Нисмо знали, чему више да се дивимо, огромном и разноврсном материјалу, или оригиналном облику и једрој садржини и чистом српеком језику; једном речи госпођу треба не само чути, него и видети, како еваку важну реченицу пропраћа сходним покретима.
На завршетку овог извештаја одужујемо се сени наше сестре и чланице ове Задруге г. Марије Сечанске, коју смрћу изгубисмо. Покојница, је била добра и побожна Српкиња. Вечан јој спомеп међу нама!
Саопштавамо даље, да је благајкиња г-ђца Софија Новаковић, изнела за тим свој извештај о доходку и расходу, које износимо тек у најкрупнијим цртама.
Укупан приход за г. 1908. износи 989 К 88 пот. Укупан расход „ „ » “ 585 К 48 пот.
Од забаве наше послали смо „Колу врпеких сестара у Београд“ 200 круна, да се употреби на пострадалу нашу браћу и њихове породице из Старе Србије и Македоније.
о > —=—————— —————
1 СИВОВИНИ омиљи Р.)
у читуљу
Како су веселе сватовске песме другарица како је звонак глас;
Уз песму евирац како се занео у твоје сватове позива нас!
Па мајка, Смиљо, како је весела,
на лицу јој срећа, блаженство сјај; У души осећа рајску милину
јер срећи њезиној незнан је крај!
Па зелен венац како је пристао уз твоје ко небо плаво око; Крај тебе стао сав срећан, весео твој младсжења — ко сиви сбко!
И сва те родбина радосно гледа на теби хаљина ко бео крин; Мили кум позива сватове у храм да се обави најсветији чин!
Па кућа пуна је весеља, Смиљо, радостан сваки је у кући кут;
#) Удову пок. Пере Ристића, уваженог грађавина шабачког, постигла је голема жалост, Умро јој пре неколико месеци супруг Џера, а мало пре њега син богослов, убрзо за тим кћи удавача, сад опет кћи Смиља, која се требала верити. Несретна бољетица ускрати матери и њој ту радост и чика Сергије оплакује њену младост у овој тугованци. Бог да јој душу прости!
Раваница, 18. марта 1904.
И све нечујно теби говори сретан ти, Смиљо, твој далек пут!
Али јада изненада та ово је санак био;
Јер над твојом Смиљо кућом црн се барјак разавио !
А мајка ти кукавица, како тужно с тобом збори; „Саломљено крило моје „опустели моји двори!
„Смиљо моја, сунце моје, „нећеш више мени сјати; „Ах, отвори твоје око „да га љуби јадна мати !
„Дај, отвори медна уста и кажи ми шта те боли; „Чујеш Смиљо — славо моја „несретна те мати моли!
М љуби јој плаву кову и мртво јој чело глади; Сузе лије без престанка, мајчини су тешки јади! —
Сергије Попић.